Zbog toga smo se zapitali koliko može zločin maloletnog dečaka koji je pucao na drugare da utiče na one koji razmišljaju o drugim zločinima da ih i počine? Na ovo pitanje za Stil je pričala psihološkinja Jelena Marić.
"Ovih dana sa svih strana mi postavljaju upravo to pitanje. Roditelji su uplašeni, očajni... Svima nam izgleda kao da je ova situacija pokrenula lavinu loših događaja. Ono što najviše uznemirava ljude su stavovi mladih osoba i komentari u svetlu divljenja i veličanja monstruoznog čina.
Profimedia
Kao što smo skloni tome da po ugledu na druge činimo dobre stvari i dobra dela, tako se dešava da neke osobe oponašaju i negativne obrasce ponašanja.
Ono što ima najjači uticaj je zapravo efekat koji izazivaju takvi događaji na ljude i davanje medijskog prostora istima.
Kod osoba željnih pažnje, interesovanja ljudi, osoba koji su željni divljenja javlja se želja da urade nešto, na žalost u negativnom kontekstu i tako dobiju pažnju. Takve osobe često misle: "Kad može on, mogu i ja".
Sistem vrednosti kod današnje omladine potpuno je promenjen, stvari kojih smo se do skoro gnušali i sklanjali danas su popularne i poželjne. Oni danas izvrgavaju ruglu porodicu, zajedništvo, bliskost.
Posebno je pitanje za razmatranje: Šta je u osnovi takvog ponašanja, (koje nezadovoljene potrebe) kod svakog ponaosob? To je nešto čime se detaljno i sistemski moramo baviti u okviru svih sistema, i u okviru porodice i na nivou celokupnog društva.
Zločin kao zločin može da navede na razmišljanje u smislu "Da to je jedna od opcija", ali ono što podstiče je taj efekat koji navedeni događaj proizvede u društvu."
