Procenjuje se da 87 odsto pacijenata koji su preležali koronu, imaju najmanje jedan simptom, dva meseca nakon infekcije. A njih 30 odsto, čak šest meseci. Zato je u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” održan prvi Internacionalni simpozijum o postkovid sindromu i sindromu hroničnog umora.
U prethodnom periodu, mogli smo da vidimo i osetimo da kovid pogađa i naše fizičko, ali i mentalno zdravlje. Oporavak nekada nije ni lak, ali ni kratak.
Među najčešće dugotrajne tegobe preležanog kovida 19 ubrajaju su: otežano disanje – dispneja (prosečno se javlja kod između 40 i 50 odsto oporavljenih), kašalj (od 15 do 20 odsto), slabost, odnosno malaksalost (preko 50 odsto), bolovi u mišićima i zglobovima i gubitak kondicije.
Pored ovih, relativno česte dugotrajne tegobe preležanog kovid koje se odnose upravo na naše disajne organe su bolovi u grudima – osećaj pečenja i pritiska, kaže profesorka Jovanović, objašnjavajući da kada se govori o dugotrajnom kovidu misli se na simptome koji se pojavljuju nakon akutne faze kovida 19, i to šest do 12 nedelja ili duže od početka infekcije
"Iako smo mislili da smo izašli iz kovid pandemije, mi smo suštinski još u njoj. Imamo dva pojma koja se zovu postkovid i long kovid. Veliki broj naših pacijenata i posle kovida, ima veliki broj poremećaja poput: aritmija, povišenog krvnog pritiska, oslabljenost srčanog mišića, infarkta miokarda, šloga...", kaže prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog sa Instituta "Dedinje".
Neke od tih simptoma imala je i Ina Ignjatović. Prvi put su se javili pre desetak godina, ali je čak pet godina bilo potrebno da se postavi dijagnoza – sindrom hroničnog umora.
"Od kako se postavila dijagnoza moje stanje je dosta bolje, najbitnije mi je da nemam iscrpljenost. Mnogi simptomi su nestali", priča Ina ispred Udruženja pacijenata sa sindromom hroničnog umora.
A da bi nestali i kod drugih pacijenata, pre svega kod onih sa postkovid sindromom, u Institutu "Dedinje" organizovan je simpozijum koji je okupio oko 150 stručnjaka. Svi oni pokušavaju da odgovore i na pitanje o tome kakva je veza između ova dva sindroma.
"Odgovor je da je sindrom hroničnog umora jedan podtip i podgrupa sindroma postkovid sindroma. Jedna grupa pacijenata su pacijenti koji imaju simptome, ali se to još nije diferenciralo u smislu komplikacija. Druga grupa su komplikacije posle kovida, i treća je grupa sa sindromom hroničnog umora. Imamo veliki broj pacijenata u toj grupi", rekao je prof. dr Branislav Milanović, šef Neurokardiološke laboratorije na Institutu "Dedinje".
"Naši pacijenti su već naviknuti na jedan doprinos ovde, pre svega kroz tu neurokardiološku laboratoriju profesora Milovanovića, preko Centra za prevenciju profesora Tasića, kroz integrisanost takvih službi. Dobiće jednu sigurnu instituciju kojoj se mogu javiti, a ona će kao krovna institucija dalje širiti po Srbiji", izjavio je prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta "Dedinje".
Od prvog zaraženog kovidom 19 u Srbiji do danas, registrovan je kod više od 2,5 miliona slučajeva.
Možda vas zanima…
povezane vesti
