Pravoslavni vernici širom sveta danas slave nepokretnog sveca, krsnu slavu posvećenu prepodobnom Spiridonu Čudotvorcu koji uvek pada u vreme posta. Sveti Spiridon je hrišćanski svetitelj iz 3. veka za koga se vezuje veliki broj legendi i narodnih običaja.
Srbi Svetog Spiridona slave kao krsnu slavu. Kako je reč o nepokretnom prazniku, njegov dan uvek pada u post, pa slavska trpeza treba danas treba da bude posna.
Zbog blagosti po kojoj je ovaj svetitelj upamćen, Svetog Spiridona proslavljaju deca i majke. Običaj je da oni danas što više vremena provedu zajedno u razgovoru i druženju, kako bi svetitelj video kolika je njihova ljubav i privrženost.
Takođe, bolesni veruju da mogu biti izlečeni ako današnji dan provedu u nekom manastiru.
Postoji predanje po kome Sveti Spiridon, s vremena na vrijeme, silazi na zemlju preobučen u prosjaka ili siromaha kako bi proverio kako ljudi žive i da li i dalje znaju da pokažu ljubav i brigu prema bližnjima. Zato se veruje da na današnji praznik nije dobro odbiti nekoga ko vam traži pomoć, pa ako na ulici sretnete prosjaka obavezno mu morate pomoći ili udeliti milostinju, jer na taj način poštujete i Svetog Spiridona.
Po narodnom verovanju koje se još uvek zadržalo u nekim krajevima Srbije Sveti Spiridon je prvi napravio zemljani lonac, onda vreću i na kraju košulju. Zato se on smatra svecem zaštitnikom grnčara, tkača, mutavdžija i kovača.
