Na Uskrs se u domovima pravoslavih vernika nakon višenedeljnog posta postavlja mrsna trpeza. Sprema se pečenica, najčešće prase ili jagnje, mesi se uskršnja pogača, a počasno mesto na stolu pripada jajima.
Jagnje, koje se često pojavljuje na uskršnjoj trpezi, simbolizuje Isusa, kao žrtveno jagnje, žrtvovano zbog nas. Ovaj simbol se prepliče sa narodnim običajima, jer nakon fašangi (farsang) nije bilo svinjokolja, a dimljene šunke sa poslednjih svinjokolja su sazrele baš za kraj posta.
Jagnje je prva životinja koja se kolje nakon početka proleća i kraja posta, a šunka je prvo spremljeno dimljeno meso.
Jedan od uskršnjih običaja je da se jedu jagnjetina i govedina jer jagnje simboliše samog Isusa, a ovo je jedna od četiri simbolične životinje koje su se javile u vizijama proroka Jezekilja i svetog apostola Jovana Bogoslava. Ukoliko bi Uskrs pao pre Đurđevdana, onda se nije jelo jagnjeće meso.
Za ovaj praznik se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine se peku specijalne lepinje sa umetnutim celim jajetom - kovržanjak - koje se posle razmenjuje sa prijateljima.
Hleb se mesi sa starter kulturama kiselog testa, koje obezbeđuju degradaciju skroba. To je oslobađanje minerala i ljuspe žitarica kao i razlaganja glutena na glijadin i glijadinin.
Ren simboliše gorčinu Isusa i njegove patnje. Zato ren ima prastaro i simbolično značenje. Smatralo se da njegov ukus i miris teraju zle duše. Nutritivna vrednost rena - dobar antibiotik, bogat enzimima, mineralima i antioksidantima.
Običaj pečenja kolača za Uskrs potiče iz doba kada je tokom posta bilo zabranjeno i mleko i jaje. Nakon prestanka zabrane, ovim osnovnim namirnicama se obogaćivao hleb i tako je nastao kolač.
BONUS VIDEO
