Otud razni oblici, boje i tribali koje nekome sa strane predstavljaju najobičnije šare na telu. Međutim, šta se dešava kad tetovaže nose sa sobom priču celog jednog naroda i njegove borbe za opstanak.
U vreme Osmanskog carstva, Hrišćani koji su živeli na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine tetovirali su žensku decu da bi sprečili Turke da ih odvedu u harem, ali i muškarce da ih ne bi odveli u janjičare.
Na fotografijama su ipak nešto mlađe žene od tog perioda tako da su te tetovaže više deo nasledja, kao i da je estetika starih dana preovladala.
Ovakve šare po koži su prevashodno služile kao zaštita, Turci nisu voleli tetovaže, pogotovo ne sa Hrišćanskim simbolima.
Reč tetoviranje je stranog porekla, tadašnji termin je bio sicanje. Mešao bi se ugalj sa majčinim mlekom da bi se dobila tinta. Na vrh posebno oblikovanog drveta bi bila igla koja bi se umočila u tintu, igla bi se stavila na kožu i onda bi se drugim komadom drveta lupkalo po tom drvetu gde je igla. Tako bi tinta ulazila pod kožu. Mnogo bolnije od današnjeg tetoviranja i krvavije.
Ovaj trend se nije završio u prvim decenijama dvadesetog veka već je nastavljen dalje. Kako smo nekad ranije na našem sajtu pisali nekada su ovi crteži na koži predstavljali identitet, prvenstveno verski, pa nacionalni i regionalni, a da danas ima i onih koji ih rade samo radi ukrašavanja.
Zanimljivo je da je u narodu nekad postojao otklon prema osobama koje su imale ove tetovaže, pa čak i ruganje i zastrašivanje, ali je danas situacija drugačija - ljudi su znatiželjni i žele da čuju priče, a mladi ponosno pokazuju svoje tetovaže koje su nasleđe poslednjeg tradicionalnog tetoviranja u Evropi. Postoje i razne antropološke teorije da je ovakvo tetoviranje postojalo i pre dolaska Otomanskog carstva, i da su Sloveni preuzeli te tetovaže od autohtonog stanovništva ovih prostora.
Tetovaže inspirisane ovim simbolima danas se sve češće odlučuju i mladi ljudi, zbog čega su one uveliko ušle u pop kulturu, a čime se, kako ističu antropolozi, doprinosi da drevni običaji i dalje žive i imaju budućnost, piše Noizz.
