Živi na Aljasci, 360 kilometara od NAJBLIŽEG grada, a ovako izgleda njena SVAKODNEVICA

K.Ć Vesti 27.02.2022 18:30 0

Putovanje? Samo avionom. Pet minuta hoda? Deset minuta za doterivanje. Da li naručujete hranu? Isporuka nakon dva dana. Amerikanka koja živi na Aljasci priča kako izgleda njena svakodnevica – ne baš luksuzna, ali olakšava da ceni mala zadovoljstva

Živi na Aljasci, 360 kilometara od NAJBLIŽEG grada, a ovako izgleda njena SVAKODNEVICA

Insider.com

Grad u kome živim nosi isto ime kao i moje prezime. Do luke Alsvort se može doći samo malim avionom. Najbliža prodavnica je udaljena 360 km i ima ukupno 200 stanovnika.

Budim se u 6:45 skoro svaki dan da bih mogao da se mirno pripremim za dan.

Leti, kad se ujutru probudim, sunce je već odavno gore. Zimi je drugačije - vrlo česte vremenske prilike koje vladaju u to vreme znače da se na prozoru ne vidi mnogo.

Ujutro obično pojedem mali doručak, sedim sa mačićem u tišini neko vreme i obavim malo čišćenje neposredno pre izlaska iz kuće.

Kako živim na par minuta hoda od kancelarije porodične firme u kojoj radim tokom zimskih meseci, često proces oblačenja pantalona, jakni, kapa i rukavica traje duže od same šetnje.

Shutterstock

 

Naše porodično preduzeće nudi usluge vazdušnog prevoza ljudi i robe. U kancelariju, koja se nalazi u hangaru za avione, stižem nešto pre 8 sati ujutro.

Moje dužnosti uključuju nadgledanje mašina u vazduhu, koordinaciju utovara robe i kontaktiranje drugih gradova u koje naši avioni sleću kako bi spustili ili pokupili putnike i robu.

U leto možete putovati brodom između nekih gradova. Zimi, kada su jezera i zemlja zaleđena, neki ljudi koriste motorne sanke. Dalje putovanje do tržnog centra, na primer da posetite doktora, obavite kupovinu ili jednostavno dođete iz tržnog centra, moguće je samo avionom .

Našu flotu čine kako mali avioni koji mogu da slete na površinu tundre, tako i veće dvomotorne mašine koje primaju do devet putnika.

Shutterstock

 

 

Završavam posao u ranim popodnevnim satima, tako da imam dovoljno vremena za pešačenje i privatne poslove.

Oko 13 časova spakujem stvari i idem kući.

Nekim danima ide u poštu. Ponekad je vreme tako lepo da duže ostanem napolju. Često nagovaram svoje rođake ili majku da idu sa mnom na put.

Iako je pošta na drugom kraju našeg grada, udaljenost nije veća od 1,5 kilometara. 

Zimi, čak i kratka šetnja zahteva odeću za osvajanje Arktika, jer temperatura može pasti do -30 stepeni Celzijusa.

Pošta se u naš grad dostavlja tri puta nedeljno, iako vremenski uslovi ponekad onemogućavaju dostavljanje korespondencije. Primanje pisama i paketa putem pošte je jedna od mojih omiljenih aktivnosti. Čak i odlazak po pakete koje sam naručila čini mi se kao da je Božić. Poseta pošti je prijatno iskustvo, makar i zbog same mogućnosti šetnje. Ne smeta mi ni to što se ponekad odatle vratim praznih ruku.

Kako sunce zimi izlazi samo na kratko u danu, većina socijalizacije se odvija nakon mraka. Onda idemo u posetu ili provodimo vreme sa šoljicom čaja u ruci i dobrim filmom.

Kada vidim da su temperature sve niže iz dana u dan, pitam se kako je divno leti kada sunce sija dan i noć.

Volim svoj pomalo divlji život na Aljasci, iako mi ponekad nedostaju stvari koje većina ljudi ima na dohvat ruke. Sveže voće ili mogućnost naručivanja bilo čega za poneti su retki luksuz.

Ponekad nam moja sestra koja radi u gradu ili neko od naše porodice ili prijatelja pošalju kinesku hranu. I iako do nas stiže posle dva dana.

Drago mi je što živim u malom gradu gde je lako ceniti jednostavna zadovoljstva.

Komentari (0)
Loading