Vršnjačko nasilje je tema o kojoj se poslednjih godina sve više i više govori. U odeljenju se uvek pronađe barem jedan dečak ili devojčica koji trpe nasilje, a nekoliko nasilnika. Ostatak grupe uglavnom ćuti jer je preplašen, ne zna kome da se obrati ili smatra da to i nije toliko strašno. Roditelji su ogorčeni jer ne postoji adekvatan sistem kažnjavanja za ovu decu. I u većini situacija ostane na tome, dok onaj koji trpi nasilje može da snosi psihološke posledice.
Jedna mama se odvažila da podeli na Fejsbuk grupi svoju dilemu. Naime, njeno desetogodišnje dete je branilo svog druga od nasilnika.
Prenosimo njenu poruku:
- Šta raditi kada ti tuku druga? Reagovati ili ne? Dete mi ima problem jer je gurnuo dečaka koji mu je tukao druga. Mama tog malog nasilnika je podigla frku što se moj sin umešao.. Helou?! Gde nam je nestala etika? Printscreen/Facebook
Hvala unapred na savetima i podeli iskustava.
Mišljenja u komentarima su bila podeljena.
- Problem je što ni stajanje sa strane nije rešenje - rekla je jedna žena.
- Nasilje se ne rešava nasiljem, nije trebalo da se umeša - dodala je druga.
- Saglasna sam da se nasilje ne rešava nasiljem, ali nasilnici znaju uglavnom samo taj jezik. Uostalom, nisam pozvana da prevaspitavam ljude, moje je da skinem budalu sa grbače. Nekad je dovoljno jedanput uzvratiti istom merom, da te ostave na miru - objasnila je jedna žena u komentaru.
Na ovu temu smo kontaktirali psihologa Slavenu Marić, koja je dala stručno mišljenje vezano za ovu situaciju:
- Deca koja gledaju u kući kako vi i partner rešavate probleme mirnim razgovorom i kompromisom, retko će se naći u tuči, kao ni deca koja nisu imala neka traumatična iskustva ili probleme. Deca nauče od roditelja kako da reše probleme kad ih neko udari, gurne, kaže im nešto ružno, uvredi ih, … Rešenje nije ni cinkarenje, već verbalno, mirno rešavanje sukoba. Deci treba više vremena da savladaju taj način “odbrane”.
U ovoj situaciji je dečak koji je branio svog druga preduzeo ono najbolje što je znao.
-Možda nije uspeo da se snađe sa rečima u tom momentu, ali je znao da odreaguje. To je jako važno, ta reakcija. Zamislite da svi stojimo nemo sa strane kada se nešto tako slično dešava na ulici, pa da li bi smo mi bili nasilnici, ili ljudi koji brane jedan život? Majka dečaka koji je nasilno nastupio odbija da prihvati odgovornost za svoje dete. Tu je greška. Zato se i dešava nasilje, jer je pogrešno vaspitanje koje nosi iz kuće - rekla je psiholog Slavena Marić, za "Naj Ženu".
