Tragični kraj ODMORA u Egiptu: Rekla sam im da me ne spasavaju jer neću da živim bez ruku

K.Ć. Vesti 31.05.2022 16:30 0

- Za sebe još ne vidim budućnost. Nemam desnu ruku, leva je potpuno beskorisna. Svi planovi su se srušili, ne znam šta će biti dalje - kaže 19-godišnja Paulina Mronc, jedna od žrtava udesa autobusa sa poljskim turistima u Egiptu, koji se dogodio 7. aprila.

Tragični kraj ODMORA u Egiptu: Rekla sam im da me ne spasavaju jer neću da živim bez ruku

Shutterstock

Paulina je otišla na odmor sa dečkom. Izabrali su hotel u Marsa Alamu.

Već su se vraćali u Poljsku, prvo iz Marsa Alama na aerodrom u Hurgadi. U blizini Safage autobus je proklizao i prevrnuo se. Vozač i dvoje turista poginuli su na licu mesta, 16 osoba je povređeno. Paulina kaže da je vozač vozio kao lud, iako su na putu bili znakovi upozorenja.

- Ne sećam se mnogo same nesreće. Znam da me je moj dečko spasio sa nekom ženom. Bila sam slomljena, izvlačili su me. Rekla sam im da me ostave jer neću da živim bez ruku - kaže Paulina, a prenosi onet.pl.

Tragični kraj ODMORA u Egiptu: Rekla sam im da me ne spasavaju jer neću da živim bez ruku

Printscreen/Facebook

 

Njen dečko je mislio da je devojka mrtva. Ležala je licem na zemlji. Mrdao joj je noge da se probudi jer se onesvestila. Od početka je znala da joj je desna ruka otkinuta.  Seća se kako je dobila vodu, kako se seća kroz maglu čekanja pomoći, odlaska u bolnicu. Seća se da joj je neko zavezao traku oko ramena.

- Sećam se kada sam odvedena na pregled i kada je bolničar stajao i pričao sa mojim dečkom dosta dugo.  U Egiptu sam provela mesec dana u bolnici. Leva ruka mi je bila zašivena za stomak jer mi je bilo potrebno presađivanje kože. Bila sam zavisna od drugih, dobro je što se tata pojavio posle nekoliko dana. Bila su to teška vremena - priseća se Paulina.

Njen otak kaže da o nezgodama obično čitamo u medijima i gledamo ih na TV-u. Mislimo da nam se to nikada neće dogoditi. Morao je da se nosi sa tragedijom svoje ćerke, tek tada je shvatio šta oseća neko u ovoj situaciji.

- Ne možete to opisati ni razumeti, osim ako niste sami prošli kroz to. Sa Paulinom je bio čovek koji je izgubio ćerku u nesreći, ali je bio u tako lošem stanju da mu niko nije rekao za to. Za to je saznao tek u Poljskoj. I drugi ljudi su imali veoma teške povrede, o tome je bilo malo medijskog izveštavanja - kaže on.

Bila je u bolnicama u Safagi i Hurgadi. Po povratku u Poljsku, provela je još nedelju dana u bolnici. Sada joj pomaže majka, jer sama ne može ništa da uradi.

- Za mene je ovo noćna mora, živela sam samostalno, radila, bila sam samostalna. Sada ne mogu da jedem, da se okupam ili obučem sama. Moja leva ruka je još uvek u gipsu. Zavisna sam od drugih - kaže Paulina.

Sanjala je da postane kozmetičarka. Danas zna da je to nestvarno. Učestvuje u terapiji jer je teško iskopati posle ovako nečeg. Da bi povratila bar malo nezavisnosti, mora imati dobru protezu. Sanja o bioničkoj protezi koja u velikoj meri može da zameni izgubljeni ekstremitet

- Ali volela bih da razgovaram sa nekim o tome, sa nekim ko to zna. Jer moje znanje o protezama je nepostojeće. Sada moram da se naviknem da mi je to jedina opcija, ako ne želim da budem osuđena na pomoć od drugih – kaže Paulina.

 

Komentari (0)
Loading