Na drogu sam TROŠILA 200 EVRA dnevno: Sve vreme sam mislila da sam SAVRŠENA MAJKA!

Ž. T. Vesti 30.06.2022 20:40 0

"Deca su mislila da imam migrene, a zapravo sam bila mamurna od žurke na kojoj sam bila prethodne noći" , izjavila je majka čiju ispovest prenosimo

Na drogu sam TROŠILA 200 EVRA dnevno: Sve vreme sam mislila da sam SAVRŠENA MAJKA!

Shutterstock

Britanka je odlučila da anonimno podeli svoju priču o zavisnosti, roditeljstvu i nelečenoj depresiji za britanski Metro. Ovo je njena priča:
Prva stvar za kojom bih posegla svakog jutra bila je linija kokaina koja bi mi pomogla da ustanem iz kreveta. Bio je to začarani krug, osećala sam mamurluk od prethodnog dana, i da bih se lakše nosila sa tim, ponovo bih uzela kokain da bih mogla da funkcionišem tog dana. Dan je nastavljen uz litre alkohola. Zatim bi otišla u kuhinju i pripremila doručak za svoju decu da započnu dan. Tokom dana, točila bih sebi naizgled beskrajnu količinu vina da se izborim sa svime i nastavim sa drogom.

Na vrhuncu zavisnosti bila sam samo oronula školjka, bez sadržaja. Mislila sam da mogu da pomirim roditeljstvo sa onim što sam doživljavala kao svoj način rešavanja problema. Tek kada sam se otarasila droge, shvatila sam koliko sam pogrešila. Udala sam se za svog muža pre više od 15 godina i ubrzo nakon toga smo dobili prvo dete. Apsolutno sam volela to što sam nova mama, posebno zato što sam radila sa decom pa sam znala šta me čeka i majčinstvo mi nije teško padalo. Kada smo dobili drugo dete, nešto se promenilo. Nemojte me pogrešno shvatiti, ja volim svoju decu, ali počela sam da zameram svom mužu jer se njegov život nije promenio, a moj jeste.

I dalje je radio isti posao, stalno je putovao i kod kuće ga je čekalo dvoje prelepe dece. Činilo mi se da se moj život radikalno promenio i da se moj svet vrti oko dece i da sam izgubila sopstveni identitet. Takođe sam vršila ogroman pritisak na sebe da budem savršena majka i nisam to mogla da podnesem. Razvila sam postporođajnu depresiju. U nastojanju da se malo oslobodim ovog pritiska, čeznula sam za odmorom pa sam se redovno radovala uzimanju dadilje i večernjim izlascima sa prijateljima.

Shutterstock

 

Svaki naredni izlazak bio je luđi od prethodnog. Nisam imala granice. Želela sam da iskoristim svaku sekundu slobode. Trebala mi je sloboda i zaista sam se osećala kao da zaslužujem da se zabavljam jer više nisam imala život van porodice. Kada se okupila moja grupa drugarica, koje su takođe mame, podsticale smo jedna drugu da pijemo alkohol i da se zabavljamo. Pile bismo ogromne količine alkohola, a većina bi takođe uzimala drogu da se opusti posle duge nedelje roditeljstva. I tako sam opravdala svoju zavisnost. Vremenom su se devojačke večere sa pićem i plesom pretvorile u ručkove sa vinom i drogom, koji su bili u porastu i ubrzo je sve izmaklo kontroli.

Zaista je nekada lako misliti da zaslužujete večernji izlazak, ali u stvari, vaša deca ne zaslužuju posledice toga, kao ni činjenicu da niste u mogućnosti da im pružite ono što im je potrebno posle zabave. To je postao bolan začarani krug.

U početku sam se drogirala i pila samo kada sam bila sa prijateljima, ali onda sam shvatila da pijem i drogiram se kada sam bila sama kod kuće. Moj muž bi mnogo putovao zbog posla, tako da bi to bilo veče kada bih stavila svoju decu u krevet i osećala se neverovatno usamljeno. Osećala sam se kao da postoji praznina i da zaslužujem da se lečim – a alkohol i droga su postali moj „lek“. Moj brak se raspao 2017. i moja zavisnost je izmakla kontroli. Na svom vrhuncu, trošila sam preko 200 dnevno za kokain. Mislila sam da sam, pošto su deca još hranjena i zadovoljene njihove potrebe, funkcionalni zavisnik, ali zapravo nisam bila prisutna. Sve je to bio automatizam.Gledajući unazad, vidim da sam ih najviše izneverila.

Moji pijani noćni izlasci nastavili su se do zatvaranja u martu 2020., a izlasci sa prijateljima kao način da se oslobode stresa više nisu bili zakonski dozvoljeni.

Pexels

 

Došla sam do tačke gde sam bila samo ja, droga i piće. Do tada sam prekomerno pila i drogirala se već 13 godina. Bila sam u agoniji sa svojim mentalnim zdravljem i nisam znala kako da se izvučem. Tada su se uvukle misli o samopovređivanju i zapravo sam pomislila da bi mojoj deci bilo bolje bez mene. Odjednom sam prestala da razmišljam na taj način i odmah sam znala da moram da potražim pomoć.

Tokom prve seanse, samo sam plakala svaki put kada bih otvorila usta i pokušala bilo šta da kažem. Tokom ove sesije, shvatila sam da problem nisu nužno droga i alkohol, već moje mentalno stanje i dopuštanje postporođajne depresije da ostane nelečena i koja me je vodila u propast.

Bila mi je potrebna intenzivna terapija i oporavak da bih došala do tačke u kojoj sam mogla da priznam da su moja deca, koja su tada imala 13 i 10 godina, bila pogođena mojim zavisnostima. Prolazak kroz program lečenja, a posebno otvaranje prema drugim ljudima u grupnim sesijama, bilo je iskustvo koje mi je najviše promenilo život.

BONUS VIDEO



 





 


 
Komentari (0)
Loading