Priča koja ledi krv u žilama: Sa samo 11 je kidnapovana usred dana, kidnaperu je rodila decu, a evo kako je uspela da POBEGNE nakon 18 godina

K.Ć. Vesti 03.07.2022 20:50 0

Poslednje čega se 11-godišnja Džesi Li Dugard sećala pre nego što ju je oteo stranac bilo je da je želela da dodirne šišarku na tlu u blizini mesta gde je pala

Priča koja ledi krv u žilama: Sa samo 11 je kidnapovana usred dana, kidnaperu je rodila decu, a evo kako je uspela da POBEGNE nakon 18 godina

Shutterstock

Provela je narednih 18 godina u baraci u bašte, rodivši dvoje dece.

10. juna 1991. mala Džesi je napustila svoj dom u Majersu u Kaliforniji i otišla do autobuske stanice odevena u svoju omiljenu svetlo roze odeću. Odjednom je stao auto pored nje. Vozaču su bila potrebna uputstva - ili je bar tako mislila 11-godišnja devojčica. Tako se ona malo približila, a onda je naizgled ljubazan gospodin izvukao omamljivač. Devojčica je pala na zemlju.

Kada se probudila, ležala je licem prema dole na podu tuđeg automobila, ne sluteći šta se dešava. Za volanom je bio Filip Garido, pedofil osuđen za seksualne zločine. Njegova supruga Nensi je u to vreme držala zbunjenu devojčicu. Od te vožnje u mislima su joj ostale reči otmičara: „Ne mogu da verujem da smo uspeli“. Nasmejao se glasno.

"Nada uvek postoji"

Posle 193 km Garido se zaustavio ispred kuće u gradu Antiohu, koji je imao 100.000 stanovnika. Čovek je u svojoj bašti uredio niz šupa, od kojih je jedna bila zvučno izolovana. Džesi je boravila u jednoj od njih. Čula je da ako pokuša da pobegne, napolju čekaju psi da je rastrgnu. Slušanje aviona i vozova za nju je postalo jedini vid kontakta sa svetom.

 

 

- Doživela sam najstrašnije trenutke svog života. Bila sam tako usamljena - rekla je.

Garido je imao potpunu kontrolu nad devojčicom. On je bio taj koji je odlučivao kada će jesti, piti ili otići. Nedelju dana nakon otmice, posetio ju je u „sobi“, dajući joj milk šejk jer je još uvek imala lisice na rukama i rekao da će od sada sve biti drugačije. Nije lagao. Ubrzo je prvi put silovao devojčicu, a onda iznova i iznova dok nije prestala da broji.

- Nije prošao dan da nisam plakala. Posle nekog vremena, međutim, rekla sam sebi da više ne mogu da plačem – prisetila se ona.

- Ja sam ipak bila živa. Još je bilo nade. Morate učiniti sve što je potrebno da biste preživeli. Držite se bilo čega – priznala je.

Godine su prolazile, a policija bi s vremena na vreme posećivala dom pedofila i kidnapera. Uostalom, iza sebe je imao krivične presude. Policajci su proverili kuću i baštu, ali devojčicu nisu našli. U međuvremenu, mučitelj joj je zabranio da koristi svoje pravo ime, lišivši joj identitet i osećaj pripadnosti. Zaista je želela da postoji za nekoga. Ispostavilo se da je "neko" Filipova žena - Nensi.

Kada im je muškarac konačno dozvolio da se bolje upoznaju, usamljenost tinejdžerke bi nekako prestala. Nensi joj je na prvi sastanak donela plišanog medu, čokoladno mleko i Barbi lutku. Njoj je bilo drago i bila je zahvalna na interesovanju, a istovremeno se plašila da će, ako je ova žena ne voli, imati problema.

Kako je tvrdila, Nensi je jedva videla da joj je naneta šteta, iako je i sama učestvovala u otmici. „ Bila je jednako loša, isto tako uvrnuta kao Filip “, ocenila je Džesi godinama kasnije. U jednom trenutku je preuzela dužnosti svog supružnika kada je on bio u zatvoru zbog pada na testu za drogu.

Obična porodica

Godine 1994. kidnapovana Amerikanka je pojela svoj prvi topli obrok. Kidnaperi su joj to pripremili jer su shvatili da je možda trudna. Zaista je bila, i ona je naredne mesece provela gledajući snimke ... porođaja da se pripremi za svoja. Trinaestogodišnjakinja je nekim čudom donela na svet dete - ćerku. Zahvaljujući njoj povratila je volju za borbom.

- Uostalom, imala sam nešto što mi je pripadalo. Nisam više bila sama. Znala sam da ne smem da dozvolim da joj se bilo šta desi - prenela je kasnije medijima. Tri godine kasnije, je rodila drugu ćerku - na isti način, bez medicinske pomoći.

Deca su dugo odrastala u izolaciji dok im Filip i Nensi nisu dali komad zemlje iza kuće koji je njihova majka pretvorila u malo igralište. Vremenom je mogla da počne da uči devojčice onome što se seća iz škole, od matematike do pisanja. I oni su to shvatili kao lep gest njihove sestre, jer ih je Nensi naterala da veruju da je to ona za njih, sestra, a ne majka. Verovali su da ih je kidnaperka rodila, a Džesi im pomaže da ih odgajaju.

 

 

Imali su bizarnu vezu. Stvorili su nešto poput porodice, običnu kao i svaka druga. U stvari, čak su zajedno putovali. Dugogodišnji taoc je tada već bila punoletna i mogla je da pobegne, ali iz straha je više volela da ne pokušava tako nešto. Takođe je priznala da se oseća sigurnije u sistemu koji je poznavala nego u svetu gde ništa nije sigurno.

U međuvremenu, majka je čekala Džesi u njenoj porodičnoj kući. Teri Probin već 18 godina ne dozvoljava da svet zaboravi na njenu ćerku, dajući intervjue i organizujući sastanke, koji su vrvili fotografijama devojčice. Svakodnevno se molila da dođe kući. Jednog dana su njene molitve bile uslišene.

10. juna 2009, policajac Todd Stroud, koji je radio u policijskoj stanici Konkord, trebalo je da nadgleda mladu ženu sa decom. Dok se približavao, osećao se kao da je pogođen u glavu. Pred očima mu je devojka nestala 18 godina ranije.

" Bio sam šokiran " , rekao je novinaru Robertu Salongi iz Merkjuri njuza.

Devojka koju su svi tražili je odrasla i čekala je svoje otmičare. Garido, koji je bio na uslovnoj, razgovarao je sa svojim službenikom za uslovnu kaznu, a Džesi je to iskoristila. Bez oklevanja, potvrdila je Stroudove pretpostavke: „Da, kidnapovana sam pre 10 godina. Lavina je krenula – počelo je hapšenjem pedofila, a završila se upoznavanjem cele istine. Preživela je ispričala o silovanjima, držanju u kolibi u zadnjem delu Filipove kuće, o deci i strahu da više nikada neće biti dobro.

Nakon što je svedočila, policajac je nju i njene ćerke odveo u hotel gde je uspela da se vidi sa majkom. Policajci koji su tome prisustvovali prisećaju se da je Trejsi, videvši Džesi, vrisnula: "Dete moje!" i odmah potrča k njoj zgrabivši je u naručje.

Junakinja ove priče potom je ušla u istoriju kao jedina nestala Amerikanka pronađena posle toliko vremena. Cela zemlja se radovala njenom povratku, ali naciju više nije zanimalo ono što se dogodilo „posle“. Malo ko je mario što je išla na terapije, a malo ko je slušao njene kritike na račun službi.

- Ono što mi se desilo uvek će biti deo mog bića, ali neću dozvoliti da me definiše. Neću dozvoliti da ova iskustva ili ti ljudi, a mislim na Filipa i Nensi, utiču na moju trenutnu vezu – naglasila je u poslednjem intervjuu od pre tri godine za Merkjuri njuz.

Pravda

I dalje se kaje što je čovek koji ju je zlostavljao tog junskog dana bio na slobodi, i što niko nije pazio na njega. Ili nije dovoljno čuvao. Džesi je bila ljuta što je Nensi zbunila policajce koji su bili u poseti pedofilovom domu. Nisu pitali za šupe u bašti. Za sve ove nedostatke dobila je 20 miliona dolara. odštete.

- Verujem da je ona bez sumnje najhrabrija, najpozitivnija osoba koju sam sreo. Ono što joj se dogodilo slomilo bi mnoge ljude, ali ne i nju – argumentovao je policajac koji je otkrio ko je ona zapravo.

Filip je 2011. osuđen na 431 godinu zatvora, Nensi je od služenja imala skoro 40. Oboje su tražili smanjenje 2014.  Pravda je zadovoljena . Mama dvoje dece je u ekskluzivnom intervjuu sa Dajan Sojer priznala da je svaki dan bio borba. Polako, deo po deo, povratila je sebe. Izgubila je detinjstvo za tren oka, a možda sada i nadoknađuje. „To je proces“, rekla je o povratku u život. "Lečenje" ne traje jednu noć, rekla je ona.

30 godina kasnije

Nakon povratka u svoju porodičnu kuću, Dugard je osnovala fondaciju za pomoć ljudima poput nje. Ona je 19. novembra 2021. apelovala za pomoć braći i sestrama Turpinovih, čija je istorija porobljavanja od strane njihovih roditelja šokirala svet.

2018. godine otkriveno je da su Dejvidova i Luizina deca vezana za prljave krevete i primorana da godinama žive u siromaštvu. Dobijali su jedan obrok dnevno i bilo im je dozvoljeno da se tuširaju jednom godišnje. Turpine su ih izgladnjivale do te mere da su prestale da rastu i patile od grčeva mišića. Možda bi se njihova drama nastavila do danas, da nije bilo hrabre 17-godišnje Dženifer, koja je kroz prozor spavaće sobe izašla iz kuće i pozvala policiju.

Živeli su u KUĆI TERORA godinama: Bilo ih je 13, STRAHOVALI su za život i to od RODITELJA, kupali su se JEDNOM godišnje, bili VEZANI LANCIMA, ali to nije NAJGORE!

JAIC fondacija vodi akciju prikupljanja sredstava za braću i sestre koji daju sve od sebe da ponovo stanu na noge. 

BONUS VIDEO

 

 

Komentari (0)
Loading