Žene u MUŠKIM poslovima: Dušica radi u JAMI, silazi 200 metara ispod zemlje i vodi smenu sa 60 RUDARA u rudniku mrkog uglja "Štavalj"

Portal Najžena.rs svake srede u 19.30 časova emituje po jednu epizodu iz serijala "Žene u muškim poslovima".

Ovim serijalom pokušavamo da izbrišemo predrasude koje još uvek postoje jer bez sumnje svako od nas može da izabere za sebe posao prema svojim sposobnostima i željama. Zato su sve ove žene, koje smo objedinilu u serijalu, rešile da nam ispričaju svoja iskustva.

 

 

Šesta epizoda u serijalu je o ženi jamskom meraču, koja je master inženjer geodezije. Dušica Karličić (29),  ruši sve predrasude radeći posao koji je ranije bio rezervisan samo za muškarce, a sada više nije jedina žena jamski merač u Srbiji. Rođena je u Sjenici i zbog ljubavi prema netaknutoj prirodi i rodnom kraju je odlučila da posao nađe upravo ovde.

Kao jamski merač Dušica radi nepunih pet godina, a pre toga se bavila isključivo planinarenjem.

- Često sam sa dedom odlazila u pećine i obilazila pećinske sisteme u okolini Sjenice. Imala sam nekog iskustva u podzemnom svetu, ali taj osećaj koji se doživi u pećini ne može da se uporedi sa osećajem koji se doživljava u jami. Kada sam dobila ponudu da počnem da se bavim ovim poslom, odluku sam donela ishitreno, bez preterano mnogo razmišljanja, bez konsultovanja sa ukućanima i porodicom.

Aleksandar Nalbantjan

Dušica kaže da samostalno donosi sve odluke koje su od velike važnosti i tek nakon što je donese, obavesti ljude o tome.

- Možda je to prednost, možda je to mana, a sada se pokazalo da je dobra taktika i način funkcionisanja. Ovaj posao ponudio mi je ujak koji je u rudniku radio kao geolog dugi niz godina, a sada je u penziji. Moji ukućani, kada su bili obavešteni da ću početi da se bavim ovim poslom, pružili su mi veliku podršku i bili su svesni toga da su moje fizičke sposobnosti dovoljno dobre da podnesem ovaj posao.

Kaže da je njen prvi silazak u jamu prošao kao kroz neki san. Iako to nije bilo toliko davno, priča da se ne seća baš svih detalja koji su ispratili ceo taj dan.

- Sišli smo sa zadatkom koji treba da se izvrši i trebalo je da ga izvršimo u tačno definisanom vremenskom periodu. Tako da nisam imala priliku da stanem, da pogledam gde se ja to nalazim, šta se oko mene dešava, da sumiram sve te utiske, već je to sustiglo neki dan kasnije. Sada je svakim danom sve drugačije i mnogo je bolje.

Svaki radni dan u jami je na svoj način izazovan jer iako sve priprpremi, Dušica kaže da je uvek sačeka nešto neplanirano jer je takav posao.

- Uvek sve pripremim u kancelariji, napravim i proračun i planove radova, a kad siđem u jamu sačeka me neka situacija koja se prosto ne uklapa sa tim mojim planovima. Tako da se stalno prilagođavam situaciji i improvizacija je potrebna. Najveći izazov je svakako bilo građenje proboja. To je izrada prostorije koja spaja već dve postojeće prostorije. Tu je potrebna velika preciznost, velika tačnost. Potebno je previše puta kontrolisati samog sebe, kontrolisati radnike, silaziti u jamu i raditi van svoje smene. Tako da je to najveći izazov kada je reč o poslu merača u rudnicima.

Kaže da što se tiče ličnih izazova, u to spada završavanje fakulteta, osamostaljavanje, primenjivanje svog tog stečenog teorijskog znanja u praksi. Najveći profesionalni ponos joj je renoviranje stare kuće koja je bila pred rušenjem, a sada je objekat sa tri zvezdice.

U kompaniji "Resavica" postoji još žena koje se bave rudarstvom.

Aleksandar Nalbantjan

- Ja lično poznajem ženu dispečerku, poznajem ženu koja je nadzornik, par žena koje se bave odabirom uglja, ženu signalistu, a i morala bih da pomenem moju koleginicu Snežanu Bošković koja je jamski merač u Baljevcu.

Muškarci u rudniku "Štavalj" su Dušicu prihvatili krajnje korektno. Čak nije primetila da se oni čude što je ona uopšte došla tu da radi, naročito jer je njena koleginica iz Baljevca dolazila kod njih.

- Kolege su uvek tu da mi pomognu prilikom realizacije mojih zadataka. Što se generalno tiče muškaraca iz Srbije i iz sveta, primetila sam da mnogi poštuju to što sam ja odabrala da se bavim ovim poslom. Primetim poštovanje i, na neki način, divljenje mojom hrabrošću i smelošću. S druge strane, postoje i oni koji misle da ovo nije mesto za ženu. Ta priča da treba da se bavim ženskim poslovima, koji ja i dalje ne znam šta su. Na moju veliku žalost, postoji jedan vrlo mali broj ljudi koji nas žali, koji i dalje smatraju da u rudnik dolaze samo ljudi koji nemaju gde. Uopšte ne cene ni rudare, ni čime se mi bavimo.

Aleksandar Nalbantjan

Balans između posla i privatnog života nije lak, ali nije ni nedostižan. Dušica, kada silazi u jamu, je umornija tada nego onih dana kada je van nje.

- To je dva kilometra pešačenja, spuštanje na 200 metara nadmorske visine niže, vlažnost važduha je drugačija, pritisak je drugačiji i samo, bez da uzmem u obzir to što u jami treba odraditi i posao, dovoljno umori čoveka sve to kroz šta mora da prođe i sve te promene kroz koje prolazi. Svakako kad izađem iz jame budem umorna i poslovi koji me čekaju kući uvek budu malo teži onih dana kada silazim u jamz. Mislim da stižem sve da odradim i da postižem stvarno izuzetno dosta stvari. Može da se radi "muški" posao, a da se bude žena u isto vreme.

U rudniku uglja "Štavalj" nema gasova što je mnogo bitna stvar za sve rudare i nema te vrste opasnosti koja preti u jami. S druge strane, ima dosta vlage i prašine u pojedinim delovima, ali generalno, opasnost po zdravlje nema. Iskopava se mrki ugalj koji važi za jedan od najkvalitetnijih, te ga zovu i "eko ugljem".

NajŽena.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO