- Vest o seksualnom zlostavljanju fudbalerki u Sjedinjenim Američkim Državama, nažalost, nije me iznenadila, jer i sama poznajem neke devojke koje su bile uznemiravane - kaže Iva Trifunović (20) u razgovoru za SportFem.
Mlada fudbalerka je inače iz Obrenovca i pre nego što se zaputila put SAD-a, ona je branila plavo-bele boje Rada.
Iva je već dve godine u Teksasu gde igra za američki Tajler, i kako kaže, jedina sreća u nesreći je što su se devojke odvažile da govore o svojim problemima i o nasilju sa kojim se suočavaju svakodnevno i ona smatra da seksualno zlostavljanje profesionalnih fudbalskih igračica nije dovoljno medijski propraćeno.
Otkrila je kako je prihvatila vest o poznatom američkom fudbalskom treneru Polu Rajliju, koji je najmanje dve devojke zlostavljao.
- Nažalost, nije me iznenadilo sve što se dogodilo i što je isplivalo u javnost, s obzirom na stvari koje su se desile i u Srbiji glumicama koje su bile u školi Miroslava Aleksića. Ta vest je samo podigla svest ljudima da se to dešava svuda oko nas, pa i u ženskom fudbalu. Jedini način kako sam saznala za situaciju u Portland Tornsu i ostalim klubovima, u kojima su devojke imale probleme, jeste preko društvenih mreža. Igračice koje pratim su podelile svoje mišljenje o celokupnoj situaciji, najviše na instagramu. Nažalost, ta dešavanja nisu adekvatno ispraćena i “pokrivena” kroz vesti, ni blizu onome koliko zaslužuju - rekla je Iva u intervjuu za SportFem, a zatim dodala
- Nije se ta tema pominjala koliko je trebalo. Stekla sam utisak da nije dovoljno pokrivena na društvenim mrežama i u vestima generalno, kako u SAD, tako i u celom svetu - rekla je mlada nada fudbala.
Na pitanje da li je možda čula da se u Srbiji desila takva situacija ili da li poznaje neku saigračucu koja je kroz isto prošla, Iva je rekla:
- Pored glumica koje sam pomenula, poznajem par devojaka koje su imale problem sa trenerima i bile uznemiravane. Vidim da je to dosta uticalo na njihovu psihu. Većina njih je iz toga izrasla kao bolja osoba, ali one će se sigurno do kraja života boriti sa traumama koje su proistekle iz tog uznemiravanja. I to važi za sve, nevezano od toga da li se dogodilo u Srbiji ili inostranstvu.
Kako će ovakva saznanja uticati na mlade devojke koje počinju da se bave fudbalom ili sportom uopšte, a zamišljaju da se time bave profesionalno? Hoće li i roditelji biti u strahu da dozvole deci, posebno devojčicama, da se bave sportom i prepuste ih trenerima, a postoji mogućnost da im neko naudi?
- Devojčice koje se upuste u fudbalske vode i spremne su da se žrtvuju da bi postale profesionalci, nažalost većinom nisu svesne toga da maltene ne postoji igračica koja nije prošla kroz neku vrstu uznemiravanja od strane trenera ili drugih igračica. Bilo bi idealno kad bi uz svaki klub i fudbalski savez postojala posebna organizacija, posebno telo ili komisija ili kako god se to zvalo, koje će pomoći devojčicama, jer su one u odnosu na dečake ipak zanemarene u svakom pogledu. Nisam upoznata s tim da li postoje organi tog tipa, ali mislim da ne. Za to vreme roditelji bi trebalo da igraju važnu ulogu da ostanemo psihički jake i postanemo stabilnije osobe. Da budemo spremne za put koji nas čeka ka profesionalnom fudbalu - dodala je ona.
