Da li ste se ikada zapitali zašto baš jelku kitimo i zašto se stavljaju pokloni ispod nje? Prema starom predanju jelku su naši predci unosili u kuću tokom zimske kratkodnevnice.
Jelke su imale i danas imaju posebno značenje tokom zimskih perioda, jer jedino ostaju zelene.
Stari Egipćani su ukrašavali svoje domove i hramove zimzelenim vencima i drvećem u znak proslave života, mira i raskoši tokom solsticija. Verovali su da će ovo drvo pomoći njihovom Bogu sunca Ra da se oporavi od bolesti.
I pagani bi svoje domove ukrašavali sa zimzelenim granama tokom zimskog perioda kako bi ih ono podsetilo na proleće koje sledi, tokom tmurnih i hladnih dana.
U severnoj Evropi, sveštenici bi ukrašavali svoje druidske hramove zimzelenim biljkama da bi simbolizovali njihov večni život sa Bogom. Druidi bi takođe kačili grančice preko svojih vrata i prozora da bi sprečili zle duhove i bolesti tokom zime.
A u Evropi, ovu tradiciju započeli su Nemci u 16. veku. Oni bi jelku ukrašavali sa orasima, medenjacima i jabukama, ali kako su emigrirali u druge delove sveta, tradicija se proširila.
Prva jelka u Srbiji
Naš narod se protiv ovog običaja borio sve do 19. veka, jer su smatrali da je ukrašavanje jelke katolički običaj.
U 20. veku intenzivno se običaj primenjivao u Vojvodini, te je prva javna jelka okićena 1859. godine u Subotici.
Novogodišnja jelka, koja ima srednjoevropsko, pre svega nemačko poreklo, dobila je važno mesto u prazničnom ritualu, a Deda Mraz je zamenio Božić Batu i u suštini Svetog Nikolu, kao darodavac poklona deci.
Ostaje činjenica da je proslavljanje Nove godine opštesvetski fenomen, prihvaćen i upražnjavan svuda, pa i kod nas, sa ponekad veoma različitim pratećim običajima.
povezane vesti
