Američke žene bile su podeljene su oko procurele presude o abortusu. I dok su neke smatrale da život deteta počinje još u materici, bilo je ia onih koji su bile spremne da podele svoja jeziva iskustva i borbeno brane pravo žena da same donose odluku o svom telu.
Širom SAD-a žene su izalazile na ulice u znak protesta zbog državnih restrikcija na abortus i zalagale se za ustavna prava.
Isovremeno Haštag #ROEVWADE ili Roe protiv Vejda je konstantno bio aktuelan na Tviteru.
Za one koji nisu upućeni, slučaj Rou protiv Vejda, je odluka iz 1973 kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus.Presuda Rou protiv Vejda priznavala je pravo na ličnu privatnost zasnovanu na američkom Ustavu – kojom se ženama štiti mogućnost da prekinu trudnoću. Vrhovni sud je presudom iz 1992. pod nazivom “Planirano roditeljstvo jugoistočne Pensilvanije protiv Kejsi” još jednom potvrdio pravo na abortus i zabranio zakone koji ograničavaju pristup abortusu.
Zvanična odluka, objavljena u petak, koju je sačinio konzervativni sudija Vrhovnog suda Semjuel Alito.
"U Ustavu se ne pominje abortus i nijedno takvo pravo nije implicitno zaštićeno nijednom ustavnom odredbom", naveo je Alito u presudi.
“Presuda Ro protiv Vejda je bila pogrešna od samog početka. Obrazloženje joj je bilo slabo, a odluka je imala štetne posledice. I umesto da doprinesu nacionalnom konsenzusu u vezi sa abortusom – slučajevi Rou i Kejsi dodatno su rasplamsali podele”, naveo je u obrazloženju odluke sudija Alito.
Ukidanjem abortusa kao ustavnog prava – odlukom Vrhovnog suda državama se vraća mogućnost da donose zakone koji ga zabranjuju. Očekuje se da bi 26 američkih država moglo usvojiti legislativu koji će zabraniti taj medicinski zahvat.
Misisipi je među trinaest država sa pripremljenim propisima koji bi zabranili abortus u slučaju poništavanja presude Rou protiv Vejda.
Podsetimo, ova tema već mesecima potresa američki kontinent, a mnoge žene su javno istupile, booreći se odvažno za svoja prava. Možda najpotresnija ispovest iz tog perioda je i ispovest žene koja je pojasnila da je u periodu pre nego što je abortus dozvoljen morala da rodi dete sa 13 godina. Ona je ostala trudna nakon što je otac silovao.
- Silovana sam sa 13 godina pre legalizacije abortusa. Otac bebe je bio moj otac. Poslali su me u dom za nevenčane majke. Nazvala sam ga Džejms. 1970. Uništio moj život. Prodat je jer su bele bebe donele više novca. Moj otac je rekao doktoru da sam drolja. Evo me
- 2013. zatrudnela sam sa trojkama, ali nismo imali pojma da mi jedna raste u jajovodu. Jedne noći je puklo i izgubila sam preko 1/2 krvi u svom telu i bila sam veoma blizu smrti. Trebala mi je hitna operacija. Da nije #RoeVVade, bila bih mrtva.
Ovaj tvit podelila je Grej De Lisle, ukazujući da abortus često nije samo pitanje slobnog izbora, već da je u nekim slučajevima potpuno neophodan, jer ostaje kao jedini način da se ženama spase život.
- Ja lično ne verujem u abortus, ali mislim da ljudi treba da imaju pravo da biraju. Žene bi trebalo da imaju autonomiju nad sopstvenim telima, a ja sam mislila da je zakon o abortusu potisnut u prošlost. Ljudi koji žele da zakonski regulišu abortus i regulišu stvar kažu da su za život. Ali oni govore samo o životu bebe pre nego što se rodi, a ne o životu bebe nakon rođenja. Isti ljudi koji žele da regulišu abortus žele da povuku sredstva za škole. Ovde u Misuriju naše škole propadaju. Ako želite da budete za život, onda morate da gledate na život nakon rođenja deteta, rekla je jedna anonimna žena za BBC.
Uprkos negodovanju, ograničenja su uvedena ponovo.
Sud je, odlukom za koju je glasalo šestoro sudija dok ih je protiv bilo troje, podržao zakon američke države Misisipi – koji zabranjuje abortus nakon 15 nedelja trudnoće.
Takođe, sudije su smatrale da je presuda u slučaju Rou protiv Vejda, kojom su abortusi bili dozvoljeni u periodu između 24. i 28. nedelje trudnoće pogrešna – jer se u američkom Ustavu ne pominje pravo na pobačaj.
Očekuje se da bi 26 američkih država moglo usvojiti legislativu koji će zabraniti taj medicinski zahvati, ali je zvesno je da se to neće dogoditi u onim koje su liberalne.
Da li podržavate ovu odluku?
BONUS VIDEO
