Oženjeni MUŠKARCI su razmenjivali supruge sa komšijama: Ovaj narod živeo je u NEOBIČNOJ zajednici, zvali su ih "prijatelji po ženi"

M. G. Vesti 28.06.2022 12:44 0

Danas se ovaj bračni običaj doživljava kao neobičan, ali je malo naroda, kao što je autohtoni nomadski narod Čukotke, videlo niz prednosti u tom načinu života.

Oženjeni MUŠKARCI su razmenjivali supruge sa komšijama: Ovaj narod živeo je u NEOBIČNOJ zajednici, zvali su ih "prijatelji po ženi"

Shutterstock

Čukči su autohtoni narod sa Severa koji žive po zakonima levirata. To znači da ako porodica ostane bez hranitelja, o njoj se treba da brine brat ili drugi njegov najbliži rođak. To znači da je dužan da se oženi udovicom i da usvoji njenu decu.

Ipak, to je samo jedan od bračnih običaja. Oni su dugo bili uvereni da je grupni brak sasvim normalna pojava pa su oženjeni muškarci razmenjivali supruge s prijateljima i rođacima.

Grupni brak su Čukči zvali "prijateljstvo po ženi" odnosno "nevtumgit". Time bi muškarci međusobno sklapali poseban ugovor, po kojem je svako svakome davao pravo na vlastitu suprugu. Potpisivanje ugovora je bio ritual koji je uključivao mazanje krvlju te prinošenje žrtve.

U tako uređenom braku, odnosno zajednici, moglo je biti više parova. Glavni uslovi su bili zasebno domaćinstvo, da nisu u srodstvu i približne starosti. U tome nisu učestvovali braća i sestre međusobno,a ni ljudi različitih generacija. Poenta je da muževi i žene budu sličnih godina.

Bio je običaj da "prijatelj po ženi" ode svom prijatelju u goste u njegovu nomadsku kuću te mu ostavi vlastitu ženu i uzme njegovu. Sa ženom svog prijatelja potom bi živeo nekoliko meseci, a nakon toga uglavnom vratio mužu, a nekad bi je i trajno zadržao.

 

 

Svi članovi te velike porodice tretirali su se međusobno kao rođaci te su se brinuli, odgovarali jedni za druge, a deca su smatrana braćom i sestrama. Ali, kad je o imovini bila reč, deca iz grupnog braka nisu imala pravo na nju. Imovina je, naime, bila odvojena, svaki je par imao vlastitu.

Čukči su dugo, sve do sredine 20. veka, smatrali da taj bračni običaj ima svoje prednosti.

Opstanak i produženje roda bio je glavni je zadatak nomadskih zajednica. Čukči su bili prisiljeni da opstanu u vrlo surovim uslovima, stoga je bilo lakše da su u većoj grupi u kojima daju jedni drugima podršku na razne načine.

Rođenje svakog deteta slavili su sa velikim poštovanjem, a nije pritom bilo važno ko je tačno roditelj. O deci su se brinuli svi zajedno.

 

 

Ruski etnograf Konstantin Kuksin istakao je da je ovaj običaj dobar i kad je reč o razmeni robe u severnim klimatskim uslovima. Naime, takav kolektivni brak nastojali su da sklope predstavnici različitih poslova, na primer ribolovci, uzgajivači sobova i slično. Na taj su način bili jači i samostalniji.

Etnografi su čak zapisali kako su Čukči nudili vlastitu ženu strancima na jednu noć u zamenu za određene stvari (poput duvana ili ženskih ukrasa), ili jednostavno u znak prijateljstva. I pritom je strancima bilo neobično da se sama žena uopšte nije bunila.

- Kod njih je shvaćanje porodičnih veza vrlo jednostavno. Čukč dragom gostu ponudi svoju ženu i ode da prošeta obalom za to vreme. Nemaju oni vlasnički odnos prema ženi ili mužu - objavio je list 'Poljarnaja zvezda' iz 1924. godine.

 

 

U odnose "nevtumgit" hteli su stupiti pre svega muškarci koji nisu imali mlađih srodnika po muškoj liniji, jer ako se njima nešto dogodi, a njihove žene i deca ostaju bez hranitelja. U tom smislu im je "nevtumgit" bio zamena za instituciju levirata. Kada stupe u takve odnose, sigurni su da žena u svakom slučaju neće ostati sama s decom usred tundre.

Još je jedan brak bio idealan za onaj grupni - parovi bez dece. Jer ako je muž taj koji ne može imati decu, onda žena u grupnom braku ima šanse da bude trudna.

- Antakuova porodica dugo nije imala dece. Tada su oni stupili u odnose "nevtumgit" s Antolinovom porodicom. U toj se zajednici rodio sin, a zatim je sam Antaku dobio još dvoje dece. Kada bi kod Antolina došao bilo koji Antakuov sin, ovaj ga je dočekivao kao vlastito dete i bio je spreman da mu da svaku stvar koja se detetu svidi. Da se iz takve zajednice nije rodilo nijedno dijete, onda ne bi bilo rodbinskih odnosa među tim porodicama - objavili su istoričari, piše Russia Beyond.

 

 

Malim se zajednicama i s gledišta genetike isplati stvaranje velikog broja novih kombinacija. U protivnom mali nomadski narodi, prisiljeni da žive u izolaciji od ostatka sveta, mogu patiti od genetskih problema.

A da bi se to izbeglo, prvobitne su zajednice takvim mešanjem osiguravale veću raznovrsnost. Što su raznovrsniji parovi, šanse za zdravo i snažno potomstvo su veće. Iz tog su razloga Čukči i tuđincima rado nudili da s njima "menjaju žene".

Ovaj je običaj bio hit još krajem 19. veka, ali sredinom prošlog ta je vrsta zajednice nestala. Glavni razlog tome je taj što Čukči više nisu bili nomadi te su nekadašnje prednosti takve zajednice izgubile smisao. Doprinos tome je, naravno, dala i sama globalizacija koja je opšte promenila način života.

NajŽena.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO

 

 

Komentari (0)
Loading