Elizabet Gilber je književnica koja otkriva kako da prepoznamo ljude koji su lažni prijatelji i koji nas samo sabotiraju u životu.
Pre dvadeset godina, ručala sam sa svojom prijateljicom u meksičkom restoranu kada je iznenada upitala: "Liz, mogu li biti potpuno iskrena s tobom?" Bila sam toliko glupa u svojim dvadesetim da sam rekala: "Da, naravno!" Sledećeg trenutka drugarica je izvadila " emotivni bodež iz torbice i ubola me u rebra.
Rekla da sam sebičan i lenja, da najverovatnije neću postati nikakav pisac, a generalno, niko ne voli mog dečka. Oh, i poslednja stvar: moja kosa ne izgleda baš dobro. Brada mi je previše masivna za kratku frizuru, pa izgledam čudno i neharmonično.
Printscreen/Youtube
Dok sam hvatala vazduh, pokušavajući nekako da zaustavim unutrašnje emocionalno krvarenje, moja prijateljica je pomerila posudu za sos da bi svojom rukom dohvatila moju ruku. "Ja sam jedini tvoj prijatelj koji će ti reći istinu", rekla je. Zato je toliko važno da se približimo, jer ti ostali samo bacaju prašinu u oči. I verovala sam joj. Družila sam se sa ovom devojkom još pet godina", napisala je jednom prilikom.
Svaki put kada sam imala potrebu da donesem neku važnu odluku ili da čujem nečije mišljenje, obratila sam se njoj, a ona je, sa spremnošću dželata, presekla nameru u mojim očima. Zašto sam dozvolila da me muči? Zato što sam mislila da zahvaljujući njenoj iskrenosti mogu videti stvari realnije, a samo sam bila istraumirana.
Nepotrebno je reći da me je moje profesionalno napredovanje (u koje ona nije verovala) naučilo koliko je njena kritika bila štetna.
Vremenom je razvila četiri pitanja koja joj pomažu kome da se obrati i kome da veruje:
- Da li verujem ukusu i proceni ove osobe?
- Da li ova osoba uopšte razume šta želim da stvorim?
- Da li mi ova osoba iskreno želi uspeh?
- Da li je ova osoba u stanju da mi kaže istinu, a da me ne povredi?
Ako ne odgovori sa "da" na sve četiri pitanja, takvoj osobi ne traži savet niti bilo kakvu potvrdu.
