Zviždanje u kući
Po starom slovenskom verovanju, zviždanje u zatvorenom prostoru, naročito u porodičnom domu može da dozove loše duhove, koji kasnije remete mir i sreću prorodice.
U nekim krajevima su “duhovi” preinačeni u pacove – sve samo da se zanemari činjenica da visokofrekventni zvukovi ponekad mogu da iznerviraju ljude i učine ih napetim ili svađalački nastrojenim.
Da kucnem u drvo – narodna verovanja o isključivanju zlih duhova
Verovanje da ako izjavite nešto što donosi blagostanje i sreću u vaš život, a nakon toga niste kucnuli u drvo, takođe datira jos od paganskih vremena. Pagani su verovali da duhovi žive u drveću, pre svega u hrastovima. Kucanjem u drvo iskazivali su poštovanje i zahvalnost dobrim duhovima i na taj način osiguravali sebi pomoć u borbi protiv zlih sila.
Narodno verovanje o kijanju – znak zdravlja i istinite priče
Verovatno se i vama stalno dešava da nakon što kinete neko obavezno kaže “nazdravlje”? Znate li zbog čega je to tako? Nime, u narodu se veruje da duša prilikom kijanja izađe na nos pa se sa jednom od ovih uzrečica ona vraća nazad u telo!
Postoji još jedno simpatično sujeverje u vezi sa kijanjem kome ste verovatno takođe svedočili. Veruje se da ako neko kine tokom razgovora – ta priča se označava kao apsolutno istinita.
Otvaranje kišobrana u zatvorenom prostoru – loša sreća
Ukoliko slučajno (ili pak namerno) otvorite kišobran u nečijem domu, i velikoj ste mogućnosti da naljutite domaćina. Još odavnina se smatra da otvoren kišobran u zatvorenom prostoru donosi nesreću ukućanima.
Iako neki istoričari smatraju kako koreni ovog verovanja sežu još u doba drevnog Egipta, verovatnje je da animozitet prema (velikim) kišobranima u zatvoreno prostoru potiče iz perioda viktorijanske Engleske i 18. veka.
U doba kada su kišobrani postali popularni i proširili se na prostore izvan Kraljevine, bili su prilično nezgrapni i često su povređivali ljude oko sebe. Vremenom se u manje razvijenm zemljama stvorilo sujeverje da otvaranje kišobrana u kući nosi nesreću.
