UMRO JE DRUG TITO Od njegove sahrane je bilo gledanije samo ISKRCAVANJE NA MESEC, a ljudi su mu godinama nakon smrti tačno u OVO VREME odavali počast!

- Umro je drug Tito.

Ovim jednostavnim rečima voditelja na Jugoslovenskoj televiziji, na današnji dan pre 41 godinu završen je veliki istorijski period na Balkanu, a počeo je uvod u propast Jugoslavije i svake od budućih država naslednica pojedinačno.

Godinama su ljudi tačno u 15:05 stajali mirno, dok su sirene svirale, kako bismo se setili momenta kad je Tito umro u Ljubljani.

Nekako, kad su te sirene prestale da se oglašavaju, počele su da se oglašavaju druge sirene, one koje su najavljivale bombe, kako one koje smo bacali jedni po drugima, tako i one koje je na nas bacao NATO pakt.

Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije, preminuo je 4. maja 1980. godine u Ljubljani, u 15:05. sati. U času smrti imao je skoro 88 godina, ali je u zadnjih godinu dana bio u državničkim posetama Kuvajtu, Rumuniji, Sovjetskom Savezu, Siriji, Jordanu, Alžiru, Libiji, Malti i Kubi.

Prema Evroviziji, pogrebna ceremonija Josipa Broza drugi je najgledaniji TV događaj u 20. veku nakon sletanja Misije Apolo 11 na Mesec.

- Njegovo lice ima nešto od onih fizionomija koje podsjećaju na čelik. Svijetlim očima gleda preko cvikera vrlo hladno, ali energično i mirno - ovu rečenicu zapisao je reporter Novosti 1928. godine opisujući Josipa Broza Tita nakon nastupa pred sudom u Zagrebu koji ga je osudio na strogu kaznu zatvora zbog komunističke delatnosti.

Profimedia

- Svi su bili fascinirani njegovim pogledom. Očima je ostavljao utisak i na prijatelje i na neprijatelje - kaže za BBC na srpskom Jože Pirjevec, slovenački istoričar i autor dvotomne Brozove biografije Tito i drugovi u kojoj je celo poglavlje posvećeno upravo Titovim očima i započeto pomenutim citatom.

Kada su se 4. maja 1980. godine te oči ugasile, ceo svet je počeo da se sprema na put - na sahranu Josipa Broza Tita. Tito je umro u Ljubljani 4. maja 1980. godine, a dok je njegovo telo Plavim vozom putovalo ka Beogradu, na beogradski aerodrom počele su da pristižu strane delegacije.

U Beogradu se 8. maja 1980. okupilo 218 delegacija iz 126 zemalja, zabeležili su u knjizi Titova poslednja bitka autori Stane Ivanc i Radoslav Mirosavljev.

Sve svetske agencije prenele su kao hitnu vest o Brozovoj smrti, a u Alžiru je prekinuto zasedanje centralnog komiteta koji je minutom ćutanja odao počast jugoslovenskog predsednika, zabeleženo je u knjizi Titova poslednja bitka.

U Jugoslaviji je proglašena sedmodnevna žalost.

U ambasadi SFRJ u Vašingtonu, zazvonio je telefon.

Profimedia

Slušalicu je podigao jugoslovenski ambasador Budimir Lončar - sa druge strane bio je američki predsednik Džimi Karter.

- Nazvao je da mi izrazi saučešće u ime Vlade i naroda i da kaže da razmišlja da dođe na sahranu, ali da ima neke probleme unutrašnje politike - seća se za BBC na srpskom Lončar.

Karter će se u avion za Beograd ipak ukrcati tek nešto više od mesec dana nakon Titove smrti.

Tako je izbegao susret sa generalnim sekretarom Komunističke partije Sovjetskog saveza Leonidom Brežnjevim i još nekim političkim protivnicima iz sveta, još uvek podeljenog Hladnim ratom, koji su se okupili u Beogradu tog 8. maja.

Sahrani je prisustvovala i britanska premijerka Margaret Tačer, prva žena na čelu Velike Britanije.

Profimedia

Čuveni nadimak Margaret Tačer su dali Rusi: Vlast je izgubila zbog Evropske unije, a čelična dama je i u trenutku smrti podelila svet na DVA dela!

Od Tita su se 8. maja u Beogradu, između ostalih, oprostili i Leonid Brežnjev, britanska kraljica Elizabeta Druga i premijerka Margaret Tačer, indijska premijerka Indira Gandi, predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku, prvi predsednik Severne Koreje Kim Il Sung, Kenet Kaunda, predsednik Zambije i Sadam Husein, predsednik Iraka.

Ljudi sa Zapada, sa Istoka, iz Afrike, Amerike, Azije - svi se poklonili Titu kao čoveku koji je interpretirao dve ideje, dodaje. Holom Skupštine SFRJ u kojoj je bio izložen kovčeg prošle su delegacije sa svih meridijana kako bi položile cveće i vence i izjavile saučešće

Pogrebna povorka sa Titovim telom stigla je do zgrade Skupštine SFRJ u Beogradu 5. maja.

Kovčeg sa posmrtnim ostacima prikriven je jugoslovenskom zastavom i izložen u centralnom holu.

U naredna dva dana, holom će proći delegacije sa svih meridijana kako bi položile cveće i vence i izjavile saučešće.

Profimedia

Kada je pogrebna povorka 8. maja, oko podneva, krenula iz zgrade Skupštine ka Dedinju, gde je Tito sahranjen u Kući cveća, Ivan Ivanji, Titov prevodilac za nemački jezik, sedeo je u holu Saveznog izvršnog veća, današnje Palate Srbija.

Na televiziji je, kao i veliki broj Jugoslovena, pratio šta se dešava na beogradskim ulicama na kojima su se okupile reke ljudi iz čitave zemlje kako bi se oprostile sa Titom.

- Kada su kazaljke na časovnicima počele da se bliže podnevu, počele su da se prazne ulice u svim jugoslovenskim gradovima, selima i zaseocima.

 

 

Muzej Jugoslavije i Kuću cveća na Dedinju svake godine 4. maja poseti veliki broj ljudi, uglavnom iz bivše Jugolsavije.

Tito je danas na granici između mita i realnosti - dok za jedne ostaje najveći sin jugoslovenskih naroda i narodnosti, svetski priznat političar i glavni šraf u nekadašnjoj osovini - bratstvo i jedinstvo - za druge je strani špijun koji je radio na podrivanju nacionalnih interesa i identiteta jedne od suprotstavljenih strana.

Za Brozovog ambasadora u Vašingtonu, Lončara, sećanje na Tita ostalo je na beogradskim ulicama 8. maja 1980. godine.

- Najimpresivnija je bila reakcija naroda - polazak povorke iz Ljubljane, zaustavljanje u Zagrebu, doček u Beogradu.

- Kolone ljudi koje su se protezale od Skupštine, do samog pogreba - bio je to najveći sprovod u istoriji čovečanstva, nikada se nije toliko broj političara, predsednika i javnih ličnosti okupio na nekom sprovodu - seća se Lončar.

BONUS VIDEO