“Ako danas stanem, vrediće. Čak i užasne greške koje sam pravila i koje bih ispravila da mogu. Boli koje su me pekle i plašile mi dušu… Sve je vredelo. Jer mogla sam hodati kuda sam hodala, a hodala sam kroz Pakao na Zemlji, Raj na Zemlji, opet natrag, ispod, daleko između, kroz, u i iznad.”
Ko je žena koja je ovako pisala o sebi? O svom životu?
Velika Đija Karanđi. Ona koju svet pamti kao tragičnu heroinu. Čiju je lepotu slavila cela planeta. Čija životna priča ima pretužan kraj, piše lolamagazin.
(Gia Marie Carangi) je rođena 29. januara 1960. godine u Filadelfiji, a cela njena životna priča je stala u samo 26 godina. Do danas je ostala upamćena kao prvi svetski supermodel krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka.
Odrastala je na periferiji Filadelfije, otac je imao nekoliko grilova, a majka je bila domaćica koja je brinula o kući, suprugu, Điji i njenom bratu. Njih dvoje su često sedeli na stepeništu i slušali kako se roditelji svađaju. Pa iako je to mrzela, raspad porodice, u njenoj 11. godini, je bio veliki udarac za Điju, a nakon što ih je majka ostavila, nastavila je da živi u strahu od samoće.
Modni agenti su je otkrili kada je imala 17 godina, nakon čega odlazi u Njujork, gde joj je trebalo tek godinu dana da stasa u profesionalnog modela, kojeg su želeli da angažuju svi urednici i dizajneri. Ubrzo postaje miljenica Kelvina Klajna i Ralfa Lorena, ali i Diora i Armanija.
Egzotična lepotica, od oca Italijana i majke Irkinje, bila je otkrovenje u odnosu na eru “plavokosih bombi”, nesvakidašnja, divlja i slobodna, uživala je svetsku slavu, koja je podrazumevala mnogo više od dobre fotografije.
Ubrzo je, međutim, počela da koketira s drogama, prvo marihuanom, a potom i s kokainom. Buntovna adolescencija i sve ono što je prethodilo u njenom životu, neosporna potreba za ljubavlju i pripadanjem, bili su plodno tle za tako nešto. Noći je provodila u “Studiju 54”, gde je i počeo njen kraj.
Upadala je iz jedne u drugu ljubavnu vezu, iz proste potrebe za tom emocijom. Tako je započela strastvenu vezu sa šminkerkom Sendi Linter (Sandy Linter), koja se, ipak, nije mogla nostiti sa pritiskom javnosti te ju je ubrzo napustila.
Idući udarac je bila smrt Vilhemine Kuper (Wilhelmina Cuper), modnog gurua koji je Đinu i doveo do najvećih modnih klijenata i na naslovne strane prestižnih časopisa.
Smrt "druge majke" je Đini teško pala i ona u lekovima traži beg od stvarnosti. Našla ga je u heroinu; a sama je ubrzo postala potpuno druga osoba od one s početka karijere. Kasnila je na snimanja, znala je da zaspi tokom fotografisanja, a krajem 1981. godine ni njen izgled više nije bio isti.
Odlučna u želji da vrati stari sjaj, odlazi na rehabilitaciju, ali nakon toga je retko ko želeo da je angažuje.
"U karijeri sam sreo tri modela od kojih mi je zastao dah. Đija je bila poslednja!", istakao je Frančesko Skavulo (Francesco Scavullo), tada vodeći fotograf Cosmopolitana i jedan od tih retkih. Bila je to njena poslednja naslovnica.
Godine 1986. je usledio novi udarac. Đija se vraća u rodnu Filadefiju, upisuje kurs fotografije i počinje da vodi mirniji život. Ipak, pod pretpostavkom da ima upalu pluća, majka je odvodi u bolnicu, gde su lekari ubrzo shvatili da je ipak reč o sidi, bolesti o kojoj se tada malo znalo.
Đija Karanđi je bila prva žena kojoj je dijagnostikovan AIDS u Americi, a veruje se da je HIV virusom zaražena iglom kojom je ubrizgavala heroin.
Preminula je 18. novembra 1986. godine, u 26-oj godini.
Njen život je poslužio kao inspiracija za biografski film “Gia”, snimljen 1998. godine, u kojem se u galvnoj ulozi našla Anđelina Džoli (Angelina Jolie).
Takođe, Stiven Frid (Stephen Fried) je 1993. godine napisao biografiju “Thing of Beauty”, dok je deceniju kasnije, na pristanak njene porodice, urađen dokumentarac “The Self-Destruction of Gia”.
