U bukvalnom prevodu, Inferninjo znači „mali pakao“ i ovo ime još uvek prilično blago opisuje šta se dešava u predgrađu najvećeg grada u Južnoj Americi. Život u takvim krajevima nije prijatan i, nažalost, često je sudbina stanovnika već unapred obeležena. Međutim, postoje izuzeci od ovog pravila, a junak današnjeg teksta je savršen primer za to.
Procenjuje se da u Brazilu čak 8 odsto. celokupnog stanovništva živi u naseljima – više od 17 miliona ljudi. Koliko je teško izaći sa ovakvog mesta? Možemo samo nagađati da ovo nije najlakši zadatak. Zastrašujuće je pomisliti koliko je velikih talenata izgubljeno na ulicama gradova koje su preplavili narko karteli i kriminalci. Ipak, fokusiraćemo se na put onoga ko je uspeo. Šta je bilo sa Antonijem i zašto on danas predstavlja jedan od najvećih klubova na svetu?
Crveni Rendž Rover i prvi anđeo
Složimo se da u mestu odakle dolazi Antonije nije lako sresti nekoga ko će pružiti ruku pomoći. Tačnije, upravo je obrnuto. Ipak, svakom mladom fudbaleru je potreban neko ko će primetiti njegov talenat i otvoriti bar najmanji put ka daljem razvoju. Ne ide bez toga. Upravo zbog nedostatka takvih ljudi u svetu iz godine u godinu se gubi nezamisliv broj talentovanih ljudi. Junak teksta je, međutim, imao sreće i uz malu pomoć na startu mogao je da ostvari svoje snove. Brazilac se vrlo jasno seća dana kada ga je primetio čovek koji je prvi primetio „ono nešto“ u njemu:
- Svaki dan me je stariji brat vodio na trg da igram fudbal. Svi su igrali u faveli. Deca, starci, učitelji, radnici, vozači autobusa, dileri, gangsteri. […] U početku sam igrao bos, sa nogama koje su krvarile. Nismo imali novca za pristojne patike. Bio sam mali, ali sam driblao nadahnut Bogom. Sa loptom pod nogama nisam osećao nikakav strah.
Uvek kažem da sam odrastao na pogrešnom mestu, ali sa pravim ljudima. Kada sam imao 8 godina, igrao sam se na trgu kada mi je put prešao prvi anđeo. Ovaj stariji momak me je kao lud gledao kako izvodim trikove protiv gangstera. Okrenuo se ostalima i upitao: 'Ko je ovaj klinac?' 'Ovo dete? Antonije, odgovorili su.
Ovaj momak je bio direktor Gremio Barueri. Dao mi je prvu šansu da napustim sirotinjske četvrti i igram u futsal timu. Onda sam počeo da sanjam", priseća se 22-godišnjak.
Antonije je svoje snove odmah podelio sa majkom, koja nije verovala u ono što njen sin govori. Ovaj je, međutim, bio smrtno ozbiljan uprkos njegovoj mladosti.
"Sećam se da sam jednog dana išao u šetnju sa mamom i video ovaj hladni crveni auto kako se vozi kroz naš kraj. Bio je to Rendž Rover. Ali mi je izgledao kao Ferari. Svi su ga gledali. Bio je sjajan! Okrenuo sam se mami i rekao: 'Jednog dana kada budem fudbaler, kupiću ovaj auto.' Naravno da se smejala, ali ja sam bio zaista ozbiljan."
EPA
Brazilac je održao reč. Posle 12 godina, crveni Rendž Rover stajao je na prilazu kuće njegove majke, a Antoni je već bio vrhunski fudbaler koji je plenio publiku u Ligi šampiona.
Svakodnevni život u faveli
Nakon sezone u futsal timu Gremio, došlo je vreme da se preseli u FK Sao Paulo. A ako mislite da je nakon ulaska u prvi fudbalski klub sve prošlo glatko u karijeri Brazilca, grdno se varate. Kada je sa 14 godina krenuo u Trikolor , zamalo je bio izbačen. Tri puta! Kako objašnjava u The Plaiers' Tribune, iz koje potiču izjave, problem su bile emocije koje je imao. Međutim, svaki put je postojala osoba koja se zalagala za Antonija, pa čak, kako fudbaler opisuje, molila ga da ostane u klubu.
Udubljivanjem u priču o 22-godišnjaku, možemo razumeti šta je bio uzrok emocionalnih nevolja. Detinjstvo i odrastanje u takvim ekstremnim uslovima sudbonosno su uticali na formiranje karaktera igrača Crvenih đavola. Antonije pokreće ovu temu u skoro svakom intervjuu i nije ni čudo, jer ono kroz šta je prošao je zaista dirljivo.
"Petnaest koraka od naših ulaznih vrata, uvek su bili dileri droge koji su obavljali svoj posao i raznosili stvari okolo. Ovaj miris se se osećao kada god otvorimo prozor. Jedno od mojih prvih sećanja je kada je moj otac u nedelju ustao sa kauča i viknuo na njih [dilere] da odu i ostave nas na miru jer su njegova deca pokušavala da gledaju utakmicu", priseća se svoje porodične kuće.
"Toliko smo navikli da gledamo u puške da to nije bilo ni strašno. Ono je bilo [oružje] samo deo svakodnevnog života. Više smo se plašili da nam policija pokuca na vrata. Jednom su nam [policajci] upali u kuću, tražili su nekoga i ušli vrišteći. Naravno da nisu našli ništa. Ali kada si tako mlad, ovakvi trenuci utiču na tebe.
Neke stvari koje sam video... Samo oni koji su to iskusili mogu to da shvate. Jednog jutra kada sam išao u školu kada sam imao 8 ili 9 godina, prošao sam pored čoveka koji je ležao u uličici. Nije se pomerio. Kako sam se približio, shvatio sam da je mrtav. U faveli postaješ malo ravnodušan prema takvim stvarima. Nisam imao izbora nego da idem u školu. Samo sam zatvorio oči i preskočio preko tela."
EPA
Uspeh u FK Sao Paulo je 'Božji plan'
Vratimo se fudbalu. Nakon burnog početka i napornih putovanja koja su ga koštala celog dana posta, Antonije je postao važna ličnost u timu Sao Paula. Sa 18 godina potpisao je svoj prvi profesionalni ugovor i počeo da se izdvaja od svojih rivala. Naravno, tinejdžer je briljirao sa svojom natprosečnom tehnikom. Fizički je bio daleko od toga da bude u formi i zdrav. U stvari, ovaj aspekt se još uvek nije promenio. Antoni se ugojio tokom svog boravka u Ajaksu, ali je i dalje mršav dečak. Ipak, uvek je bio impresioniran majstorstvom kojim su se najveći igrači kretali sa loptom pod nogama. Njegovi idoli su bili Ronaldinjo, Nejmar i Kristijano Ronaldo, a upravo ovu trojicu je gledao u slobodno vreme. Kako se seća, video snimke njihovih najboljih akcija gledao je na Jutjubu,
Pre nego što je zauvek postao zvezda na Estadio do Morumbi, ponovo je vraćen u U-20 tim nakon što je već ostavio trag u prvom timu. Pre odlaska na predsezonsku turneju 2019. godine, Upravni odbor je odlučio da Antonija vrati u tim U-20. Time je Brazilcu uskraćena šansa da svoj talenat predstavi u pozadini klubova poput Ajntrahta ili Ajaksa, što je na kraju ipak uspeo. Antoni je trebalo da pomogne U-20 timu na Kopa Sao Paolu, najvažnijem turniru na omladinskom nivou u Brazilu. Pehar je osvojen, a prema rečima tadašnjeg izvršnog direktora Sao Paula Aleksandra Pasara, to je bila prekretnica u Antonijevoj karijeri.
"Za razliku od drugih klinaca koji nisu hteli da se vrate u omladinske timove i mislili su da je to uvreda, [Entoni] je to odmah prihvatio, čak i ako je to značilo propuštanje turneje koju je većina igrača čekala“, rekao je Pasaro za Bi-Bi-Si. .
"Uvek je bio veoma skroman dečak […]. Zablistao je te sezone i postao igrač kome se sada svi divimo. Ubrzo potom, Ajaks ga je tražio."
Za tri godine od pakla do snova
Odjednom, Antonijev život je krenuo ludim tempom. Nešto više od godinu dana nakon gore opisanog finala, Ajaks je potvrdio transfer Brazilca putem društvenih mreža. Holanđani su Sao Paolu platili oko 20 miliona evra, a šta da kažem – finansijski je to bio briljantan potez. I na terenu, mladić je oduševio odličnom formom. U bojama kluba iz Amsterdama osvojio je dva prvenstva Holandije i nacionalni kup. On je u Johan Krojf arenu došao kao zamena za Hakima Zijeha koji odlazi u Čelsi. U svojoj prvoj sezoni u Evropi, Antoni je dao neke zaista obećavajuće brojke - 10 golova + 10 asistencija u 46 mečeva. U kampanji 2021/2022 uspeo je da poboljša broj postignutih golova, da bi na kraju Antonijev rezultat u bojama Ajaksa zaustavio na 24 gola i 22 asistencije u 82 utakmice.
Nakon preseljenja na Stari kontinent, došlo je vreme i da predstavljate svoje nacionalne boje. Najpre je 22-godišnjak dobio priliku na Olimpijskim igrama, gde su Brazilci uspeli da osvoje zlatnu medalju. U finalu su savladali Španiju sa 2-1, a jedan od pomoćnika u ovom meču bio je junak teksta. Danas već možemo da vidimo igrača Mančester junajteda u prvom timu. Možda ćemo uskoro videti njegov debi na svetskim prvenstvima.
