Obratite pažnju na simptome o kojima ćemo pisati. Ako odreagujete na vreme sačuvaćete i novac i živce.
Anksiozni ljudi su često i previše zabrinuti, neretko odsutni i preokupirani sopstvenim mislima. Neki se suočavaju sa dramatičnim napadima panike, koji u određenim periodima periodima popuštaju, dok se druge bude u strahu i isto tako idu na spavanje. Suština je da anksioznost nije uvek lako spoznati, a da je neretko ljudi negiraju, odbijaju da potraže pomoć i pripisuju drugim bolestima.
Ako imate ove simptome, ne bi bilo loše da kontaktirate stručno lice:
1. Gušenje, bol u stomaku, osećaj da vas neko davi i druge zdravstvene tegobe...
Ako već duže vreme imate zdravstvene tegobe, a prošli ste mnogobrojne preglede i niste ustanovili ništa značajno, postoji verovatnoća da ste prilično anskiozni. Nagomilani stres i tragični događaji mogu da dovedu do ovih osećaja. Verovatno ćete misliti da ste ozbiljno bolesni i stalno ćete tragati za odgovorom. Ako vam lekar preporuči konsultaciju sa psihijatrom, ne odbijajte je svakako, čak i ako ste ubeđeni da je stvar fizičke prirode.
2. Nemogućnost opuštanja
Ansiozna osoba je stalno napeta. Teško joj je da se opusti u društvu bliskih ljudi, pa čak i kada je sama sa sobom. U njenoj glavi nastaje vrtlog misli o hitnim problemima, ponavljanjem u glavi neprijatnih situacija koje su se dogodile tokom dana. Sve ovo veoma iscrpljuje. U ovakvim situacijama mogući su brzi otkucaji srca, bezvoljnost, a naknadno se može javiti i nesanica.
3. Prekomerno znojenje, pojava herpesa, iscrpljenost
Ovo su simptomi koji mogu biti pokazatellj kratkotrajnog pada imuniteta, međutim ako je osoba dugotrajno izložena stresu i anksioznim mislima, ovi simptomi mogu postati hronični ili se ponavljati u kraćim vremenskim intervalima. Ako ih povežete sa drugim nelagodnostima, a niste u mogućnosti da se opustite, vreme je da preispitate misli i osećanja.
4. Strah od sopstvenih misli
Ponekad anksioznost dovodi do straha od sopstvenih misli. U ovom slučaju, svaki odmor se pretvara u mučenje, a osoba oseća potrebu da učini nešto, da se okupira nečim, samo da uguši ovaj neprijatan osećaj. Najčešće nije ni svesna da je u pitanju sao anksioznost. Krajnja manifestacija ovog stanja je strah od samoće, pa osoba postaje zavisna od prisustva drugih. U ovom slučaju, definitivno jeneophodno razgovarati sa specijalistom psihologije.
5. Potpuna uspostavljanje kontrole
Anksiozni ljudi žele da kontrolišu sve i svakoga, kako bi izbegli nepredviđene situacije i zaštitile se. Oni postavljaju povećane zahteve ne samo prema sebi, već i prema ljudima oko sebe. Takva osoba može biti odličan radnik, čak izuzetan radoholičar, ali uglavnom ima puno problema na privatnom planu. Navika da sve kontroliše uništava odnos sa partnerom i donosi pritisak i konflikte u skoro svaki odnos.
Da biste se izborili sa ovim problemima, prvo je neophodno da sebi priznate da neke stvari ne štimaju i da se ne stidite da potražite pomoć. Najznačajnija je stručna pomoć, ali ni ona nije dovoljna, ako izostaje podrška najbližih.
