STRAH I DEPRESIJA POSLE KOVIDA: Psihoterapeut objašnjava zašto se neki ljudi ne oporavljaju posle preležane korone

Lana Vidović Vesti 08.01.2022 17:30 0

Kovid-19 je uneo strepnju među mnoge od nas i stručnjaci upozoravaju da će sigurno biti onih koji bi mogli da osete probleme sa mentalnim zdravljem i posle pandemije

STRAH I DEPRESIJA POSLE KOVIDA: Psihoterapeut objašnjava zašto se neki ljudi ne oporavljaju posle preležane korone

Shutterstock

 

Stiven Tejlor, autor knjige Psihologija pandemije i profesor psihijatrije na Univerzitetu Britanske Kolumbije, tvrdi da se „za nesrećnu manjinu, možda 10 do 15 odsto ljudi, život neće vratiti u normalu", i to zbog uticaja pandemije na njihovo mentalno zdravlje.

Australijski institut Blek dog, vodeća nezavisna organizacija za istraživanje mentalnog zdravlja, takođe je iznela zabrinutost zbog „značajne manjine koja će ostati pogođena dugotrajnom anksioznošću".

U Ujedinjenom Kraljevstvu, grupa vodećih stručnjaka za javno zdravlje nedavno je u časopisu Britiš medikal džornal (British Medical Journal) iznela upozorenje da će „udar pandemije na mentalno zdravlje verovatno trajati mnogo duže nego njen udar na fizičko zdravlje".

Neurolog dr Gorica Đokić za Euronews Srbija kaže da pojedini simptomi ukazuju da kovid ima uticaja na mozak. 

- Budući da je jedan od osnovnih simptoma ove bolesti gubljenje čula mirisa i ukusa, možemo pouzdano da tvrdimo da kovid ima određeni uticaj na mozak. Receptori za ova čula nalaze se u usnoj duplji, ali su centri u prefrontalnom korteksu. Čim virus utiče na čulo mirisa i ukusa to je znak da se nešto dešava ushodnim vlaknima koji idu ka mozgu - objasnila je neurolog dr Gorica Đokić za Euronews Srbija.

Olfaktivni deo mozga, koji se nalazi u prefrontalnom korteksu, dominantno je odgovoran za kognitivne funkcije poput planiranja, pamćenja, organizacije…

- Još uvek nemamo ceo spektar kako bi kovid mogao da utiče na te funkcije. To ćemo moći da vidimo tek za nekoliko godina, jer i dalje ne postoje konkretne studije. Međutim, ako se kod nekih pacijenata ne vrati čulo mirisa i ukusa, to bi moglo da znači da se virus na neki način inkorporirao u prefrontalni korteks što bi moglo da dovede do određenih problema kasnije, ipak za sada nemamo konkretne dokaze za to - ističe neurolog.

Važno je naglasiti da anksiozne i depresivne posledice virusa nisu nužno povezane sa ovim. Takvi mentalni problemi mogu biti nuspojava bilo koje neizvesne bolesti, pa tako i kovida 19.

Dr Đokić ističe da neizvesnost izazvana ovom bolešću, komplikacije i hospitalizacija mogu negativno da utiču na psihu pacijenta, te da su ovakvi problemi češći kod onih pacijenata koji su imali težu kliničku sliku kovida.

Simptomi anksioznosti mogu biti:
  • Napetost,
  • problemi sa koncentracijom,
  • strah od budućnosti,
  • nemir,
  • potreba za potpunom kontrolom,
  • prekomerena briga,
  • razdražljivost,
  • poremećaj sna i
  • napetost mišića.

Ako osoba doživljava ove simptome duže od šest meseci i oni je ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, može dobiti dijagnozu generalizovanog anksioznog poremećaja.

Komentari (0)
Loading