Ovih dana su pune BOLNICE: Svi se žale na umor, malaksalost i iscrpljenost, a nije u pitanju korona, evo koji je uzrok

 

Reč je o takozvanom prolećnom umoru. Prolećni umor je stanje kada se organizam nakon zime prilagođava vremenskim promenama, višoj temperaturi vazduha i dužim danima. Prilikom porasta temperature, krvni sudovi se šire i pritisak pada, što se manifestuje osećajem malaksalosti, pospanosti, slabom koncentracijom, razdražljivosti, depresivnosti, glavoboljom i brzim zamaranjem.

Shutterstock

 

Zbog čega se tako osećamo?

Iako ne postoji opšteprihvaćeno objašnjenje za pojavu prolećnog umora, smatra se da je glavni krivac nedostatak vitamina (naročito B kompleksa i C vitamina), kao i minerala usled jednolične zimske ishrane, koja se bazira uglavnom na prekomernom unosu mesa i nedovoljnih količina voća i povrća u organizam. Još jedan od uzroka je nedovoljna količina tečnosti koja se unosi zimi u organizam, pa se telo teže oslobađa štetnih materija, što doprinosi osećaju malaksalosti.
Fizička neaktivnost je, takođe, jedan od razloga za pojavu prolećnog umora, jer je on često povezan sa povećanjem telesne težine tokom zimskih meseci, što dodatno opterećuje već ionako oslabljeno telo.

Probleme u vidu prolećnog umora izaziva i čest boravak u zatvorenim prostorijama tokom zime, slabije izlaganje suncu i shodno tome, nedostatak vitamina D. Tu je i privikavanje organizma na vremenske prilike, koje se uveliko razlikuju od onih zimi. Organizam se sporo adaptira na atmosferske promene karakteristične za proleće (duži dani, toplije, promenljivo vreme, niži vazdušni pritisak).

Takođe, stres, duvan i alkohol povećavaju dejstvo slobodnih radikala, čestica koje oštećuju organizam na nivou ćelije i direktno se suprostavljaju antioksidansima, na prvom mestu C vitaminu.

Ishrana

Ishrana koja se preporučuje na početku proleća podrazumeva velike količine povrća i voća. Sezonsko povrće je od izuzetne važnosti zbog bogatstva antioksidantima koji pomažu organizmu da se očisti od nataloženih toksina tokom zime. Unos kalorične i začinjene hrane treba smanjiti na minimum i jesti namirnice poput ribe, mahunarki i orašastih plodova. Za ovaj period posebno je važan i unos vitamina C čiji nedostatak izaziva malaksalost i manjak životne energije. Jedite lagano, raznovrsno i pijte dosta tečnosti, posebno mineralnu vodu i limunadu. Predlog su i sveže ceđeni sokovi.

Fizička aktivnost

Nedostatak fizičke aktivnosti tokom hladnih dana nadoknadite što češćim boravkom u prirodi. Nemojte forsirati organizam, postepeno ga izlažite laganim vizičkim vežbama, posebno vežbama istezanja, šetajte, trčite laganije i vozite bicikl. Vreme koje provodite na svežem vazduhu i na suncu je od izuzetne važnosti jer podstiče proizvodnju vitamina D koji je neophodan za rad mišića i nervni sistem. Odlazite ranije u krevet kako bi obezbedili kvalitetniji san, provetravajte prostorije u stanu i na radnom mestu, i pokušajte da smanjite izloženost stresnim situacijama. Prolećni umor nije bolest ali može ugroziti kvalitet života i ućiniti svakodnevnicu manje funkcionalnom. U slučaju da ovi prolećni simptomi traju duže od mesec dana, potrebno je obratiti se lekaru i proveriti krvnu sliku kako bi se utvrdila tačna dijagnoza.

Napomena: Promena godišnjih doba posebno utiče na osobe sa povišenim krvnim pritiskom i srčanim tegobama, pa im se preporučuje dodatni oprez i redovna lekarska kontrola.

BONUS VIDEO