Karijera Gilberta Gotfrida seže do 70-ih godina kada je bio član glumačke ekipe u "Saturday Night Live", a proslavio se u "The Cosby Show" 80-ih.Gilbert je bio izvanredan u filmu "Beverly Hills Cop II" gde je igrao poslovnog menadžera Sidnija Bernstina.
Gotfrid je bio poznat po svom grubom humoru, političkoj nekorektnosti i kreštavom glasu. Pomogao je da se oživi niz animiranih likova, kao što je Jago papagaj u Diznijevom animiranom filmu "Aladin".
"Slomljenog srca objavljujemo da je naš voljeni Gilbert Gotfrid preminuo nakon duge bolesti. Osim što je bio najpoznatiji glas u komediji, Gilbert je bio divan muž, brat, prijatelj i otac svoje dvoje male dece. Iako je danas tužan dan za sve nas, molim vas, nastavite da se smejete što glasnije u Gilbertovu čast", objavila je njegova porodica u utorak, prenosi TMZ.
Gilbertov predstavnik, Glen Švorc, kaže da je umro od srčane abnormalnosti zvane ventrikularna tahikardija.
O bolesti
Ventrikularna tahikardija predstavlja poremećaj srčanog ritma (aritmija) koja nastaje u donjim prostorijama srčanog mišića (ventrikulama). Karakterisana je brzinom srčanih kontrakcija od preko 100 udara po minuti sa najmanje prisutne tri iregularne kontrkacije za redom.
Osnovni uzrok ventrikularne kontrakcije jeste poremećaj u električnom sistemu, koji kontroliše srčani ritam. U ovom momentu, srčani mišić nije u mogućnosti da istiskuje dovoljnu količinu krvi ka perifernim regijama organizma i plućnom sistemu usled prebrzih kontrakcija ventrikula usled čega ne stižu da se adekvatno napune krvlju.
Simptomi
Najčešći znaci i simptomi ventrikularne tahikardije podrazumevaju: pritisak u grudnom košu, bol u grudima, pojavu omaglica, nesvestice, vrtoglavice, srčane palpitacije, gubitak daha, oslabljen puls ili odsustvo pulsa.
Shutterstock
Ventrikularna tahikardija može nastati kao rana ili kasna komplikacija srčanog infarkta, kao i nakon operacija na srcu usled formiranja ožiljnog tkiva u muskulaturi ventrikula. Može se takođe javiti i kod individua sa određenim medicinskim stanjima kao što su: kardiomiopatija, miokarditis, oboljenje srčanih zalistaka, srčana insuficijencija ili operacija na srcu.
Najčešći uzroci ventrikularne tahikardije uključuju: upotrebu određenih antiaritmijskih medikamenata, upotrebu ilegalnih droga, preteranu konzumaciju alkohola ili kafeina, intenzivnu fizičku aktivnost, nedostatak kiseonika, promene u hemijskom sastavu krvi, promene u pH.
Faktori koji povećavaju rizik za nastanak razvoja ventrikularne tahikardije podrazumevaju sledeće: stariju životnu dob, postojanje porodične istorije poremećaja srčanog ritma, postojanje lične istorije poremećaja srčanog ritma.
Potencijalne komplikacije koje mogu nastati usled postojanja ventrikularne tahikardije: iznenadna srčana smrt i lečenje.
Terapeutski pristupi ventrikularnoj tahikardiji imaju za cilj restoraciju fiziološkog srčanog ritma, regulisanje srčane frekvence i prevenciju nastanka budućih epizoda. Lečenje uzročnog stanja ventrikularne tahikardije kao što je srčani udar ili elektrolitni disbalans takođe du važni u cilju prevencije daljih komplikacija.
Iako ne postoji siguran način prevencije ventrikularne tahikardije, kod određenih slučajeva lečenje uzročnog stanja poremećaja srčanog rada kao i izbegavanje određenih medikamenata može biti od koristi u prevenciji ventrikularne tahikardije.
Najčešći tretmani
Antiaritmijske lekove: medikamente administrirane intravenskim putem u cilju usporavanja i restoracije fiziološke srčane frelvence
Implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD): specijalizovani uređaj kreiran u cilju monitoringa i kontrole srčanog ritma u cilju prevencije ventrikularne tahikardije
Kardioverzija: procedura koja podrazumeva odašiljanje električnih šokova ka srčanom mišiću putem elektroda na grudnom košu u cilju uspostavljanja normalnog srčanog ritma
Ablacija kateterom: hirurška procedura koja uključuje uklanjanja patoloških električnih impulsa koji mogu usloviti nastanak ubrzanog srčanog rada.
Pejsmejker: hirurška procedura koja podrazumeva implantaciju manjeg uređaja potkožno u cilju omogućavanja detekcije potencijalnih promena kao i inicijaciju električnih impulsa u cilju uspostavljanja fiziološke srčane frekvence.
BONUS VIDEO
