So je uobičajeni deo svakodnevne ishrane većine ljudi. Često upravo so daje ukus jelima ili ga poboljšava. Stručnjaci kažu da je oko 500 mg soli dnevno potrebno za funkcionisanje organizma dok preterani unos može da poveća razvoj od raznih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje konzumiranje manje od pet grama soli dnevno što je čak malo manje od jedne kašičice. Što se dece tiče, preporuka je još manji unos soli, u zavisnosti od aktivnosti.
I dok je so neophodna hranljiva supstanca za organizam, pomaže u ravnoteži telesnih tečnosti, poboljšava nervne i mišićne funkcije, preterni unos može da dovede do pogubnog uticaja na zdravlje.
Ovo su samo neki od njih:
Shutterstock
Visok krvni pritisak kao tihi ubica
Konzumiranje veće količine soli od preporučene predstavlja i veći rizik od moždanog udara kao i drugih kadriovaskularnih bolesti.
Do moždanog udara dolazi kad je dotok krvi u određeni deo mozga prekinut ili ograničen čime moždano tkivo dobija manje kiseonika.
Povećani unos soli može da poveća količinu krvi u arterijama, da povisi krvni pritisak, a time i da poveća rizik od moždanog udara.
Srčani udar
Prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti slana hrana, posebno ona procesuirana, dovodi do visokog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara.
Prema podacija te američke zdravstvene organizacije oko pola miliona smrti godišnje povezano je sa visokim krvnim pritiskom zbog čega smanjeni unos soli zaista može da spasi živote.
So je pogubna za krvne sudove
Prema svim dostupnim informacijama i istraživanjima preveliki unos soli ostavlja veliku štetu na arterijama i dovodi do stvaranja naslaga na zidovima krvnih sudova, nakupljanja masnoća, holesterola i drugih štetnih supstanci.
