Kajsije su takođe dobre za naše oči, ali i pored toga poboljšavaju varenje.
Bogate hranljivim i lekovitim sastojcima, kajsije se obično prerađuju i prodaju kao sušene, dok se u Srbiji najviše koriste za proizvodnju sokova, džemova i kompota. Hranljiva vrednost i sastav ploda menja se sušenjem ili termičkom obradom.
Sveže kajsije sadrže dosta vode, ali malo kalorija, zbog čega se posebno preporučuju gojaznim osobama. U jelovnik bi trebalo da se uvrste i pri velikim vrućinama, kada je izraženo obilno znojenje, jer uspešno nadoknađuju izgubljenu tečnost, kao i vitamine i minerale. Što se tiče drugih korisnih sastojaka, u svežim kajsijama najzastupljenija je limunska kiselina, a od vitamina najviše ima vitamina A, C, B kompleksa, a naročito B17 kao i beta-karotena. U zavidnoj količini ima i kalijuma, tanina i pojedinih terpena, koji daju prijatnu aromu.
Ne smemo zaboraviti ni to da su bogate vlaknima, što je veoma dobro za naša creva.
Zbog izuzetne zastupljenosti beta-karotena, kajsija ima blagotvorne efekte na srce, jer utiče na snižavanje lošeg holesterola u krvi, kao i na neke druge bolesti.
Najbolje je da se jedu sveže i naravno oprane.
Preporuka nutricionista je da se što češće nađu na našoj trpezi, ali ipak i tu postoji izuzetak.
Oprez – imaju i visok sadržaj kalijuma
Kajsije su bogate kalijumom, mineralom koji takođe služi kao elektrolit. U našem telu, on je odgovoran za slanje nervnih signala i regulisanje mišićnih kontrakcija i ravnoteže tečnosti.
Samo dve ove voćkice od nekih 70 grama obezbeđuju čak 181 mg ovog minerala, što je četiri odsto od dnevne potrebe.
S obzirom da kalijum blisko sarađuje sa natrijumom kako bi održao ravnotežu tečnosti, adekvatan unos može pomoći u sprječavanju nadimanja i održavanju zdravog krvnog pritiska.
Zbog toga je važno napomenuti da osobe koje pate od bubrežnih problema ili kariovaskularnih bolesti ne bi smeli da jedu ove voćke nikako.
BONUS VIDEO
