Adam je rođen s teškom telesnom deformacijom, bez nosa, slepljenih prstiju, sa rascepanim usnama i nepcem, spojenih nogu.
Dijagnostikovan mu je Bartsokas-Papas sindrom, stanja od kojih većina beba umre pre dolaska na svet ili ubrzo nakon rođenja, ali to nije bila njegova sudbina.
U vreme kada je rođen u bolnici su radili bračni par psihijatar Raja i medicinska sestra DŽesika Pojler, koji su odlučili da ga usvoje.
Adam je preživeo mnogo operacija koje su mu život učinile kvalitetnim i lepšim. Operisao je očne kapke, usne i nepce i sad može normalno da jede, da spava zatvorenih očiju, a iz ušiju i nosa su mu izvađene ciste, dok mu je u jedno uho ugrađena cevčica kako bi bolje čuo.
Ali njegov život nisu samo operacije. Od kad je usvojen, okružen je ljubavlju svojih roditelja, a postao je veliki brat dva dečaka.
Posle operacije nepca počeo je da govori i najviše voli kad se smeje. Naučio je da se sam kreće, a najviše voli kada puzi.
Adamova borba, istrajnost i ljubav koju su mu pružili njegovi roditelji, suočavanje s medicinskim izazovima i sposobnost da se raduju malim stvarima primer su da medicina može da pogreši.
Džesika je mnoge noći provela moleći se za Adama, kao i dane u bolnici u potrazi za odgovorima i njegovim izlečenjem, ali kako kaže, i pored toga, njihov život je prelep.
- Patnja ne ubija radost, nego je jača. Adamovo postojanje je opravdano jer mu je sam Bog dao život. Čeznem da ljudi vide koliko stvari Adam može sam učiniti. Njegov život je čudo - rekla je njegova mama Džesika.
