Kakve goste ćemo gledati u emisiji „Biseri“? Ranije su govorili da propagirate kriminalce jer su oni najčešće bili vaši gosti?
- Da bi neko bio gost „Bisera“, mora pre svega da ima interesantan život i da pritom otvoreno priča o njemu. A ljudi iz sveta kriminala imaju upravo takav život. Oni nisu moji gosti da bi propagirali svoj način života, već da bi objasnili zašto su i kako postali kriminalci. Pritom je veoma važno da su uspeli da pobede poroke i pobegnu iz sveta kriminala. Inače, oni su najređi gosti u mojim emisijama, ali se o njima najviše priča.
Radili ste intervjue sa
Foto: Blic TV/Aleksandar Krstović
različitim ličnostima. Ko je bio najzanimljiviji, a ko najteži sa saradnju?
- Uvek su žene najbolji gosti, jer pristankom da otvore dušu izložene su i negativnom sudu javnosti. Kada u emisiju dođe prostitutka na primer, ona je obeležena bez obzira na to koliko će njena priča svedočiti da je moguće promeniti život nabolje. Najzanimljiviji su uvek bili duhoviti ljudi, bez obzira kojim se poslom bave, jer umeju humorom da oboje sumoran život. Najteži za saradnju su gosti koji pristanu da ogole svoj život, a kad se uključe kamere, počnu da vrdaju. A onda je to izazov za mene.
Koja priča je do sada na vas ostavila najjači utisak?
- Priča majke čiji je sin poginuo na ratištu u Sarajevu. Tamo se oženio i dobio dete. Njegova supruga je navodno prepoznala leš. Majka sumnja i posle deset godina dokazuje da je reč o namernoj greški jer je snaja jedino tako mogla da dobije prinadležnosti koje slede nakon smrti supruga. U najavi na pitanje kako da vas predstavim, dobio sam odgovor: Ja sam jedna od majki koja kao keruša traži bar jednu kost svoga sina.
Da li ste nekada imali problem sa nekim gostom?
- Nisam imao probleme zato što svaki gost zna u kakvu emisiju dolazi. Mislim da su zbog iskrenosti više problema imali moji gosti. Neke su nakon emisije provlačili kroz medije, ali mi oni nisu zbog toga zamerili. Neki su tražili savet od mene kako da se brane.
Foto: Blic TV/Aleksandar Krstović
Šta volite da gledate na televiziji, a šta vas natera da odmah prebacite kanal?
- Gledam sportske emisije, posebno odbojku. Zatim slede humorističke serije. Odgledam informativne emisije pred ponoć i ukrstim mišljenja neistomišljenika. Ne volim rijaliti programe, uz opasku da se manir rijalitija proširio i na gotovo ceo TV program, pa čak i na informativu.
Vaše knjige su bestseleri, a glavna tema im je religija. Kako ste baš to izabrali?
- Religija i istorija su samo povod da objasnim sadašnjost. Pišem triler romane u kojima tajnu iz sadašnjosti rešavamo tako što ćemo rešiti tajnu iz prošlosti jer se istorija, posebno kod nas, neprestano ponavlja jer smo loši đaci koji nisu na vreme naučili najvažnije lekcije. Moj glavni junak u devet romana je novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom, pa je pomalo i detektiv. To je omaž novinarstvu iz devedesetih godina prošlog veka kada sam radio u „Dugi”.
Sinovi su krenuli vašim stopama kada je reč o izboru zanimanja.
- Moj najstariji sin Dušan je novinar i scenarista i postigao je više nego ja u njegovim godinama. Ognjen je trener u Odbojkaškom klubu Crvena zvezda, a Ivan ima svoju školu odbojke „Volejbol“. Sva trojica se bave stvarima kojima sam se i ja bavio.
Foto: Blic TV/Aleksandar Krstović
Iako ste u penziji, pišete, snimate emisije. Kako provodite dane kada ne radite?
- Svakog dana pišem od osam ujutru do podne. Otkad sam u penziji, imam osam sati više slobodnog vremena koje ne moram da provodim u redakciji. To je neizmerno bogatstvo, jer je danas vreme najskuplje. Sreća je što se bavim poslom koji se ne prekida odlaskom u penziju.
Da li ste popustljivi deka kada ste sa unukom?
- Nisam popustljiv, jer volim da objasnim svaki postupak. Imam razumnog, veselog petogodišnjeg unuka koji voli sport i muziku.
Ko vam je u porodici najveća podrška, a ko vas najviše kritikuje?
- Stub moje porodice je uvek bila moja supruga Slađana. Sinovima sam stalno govorio da čuvaju majku jer ako se ona potroši, možemo da zatvorimo radnju. Danas mi neretko citiraju tu rečenicu, uz konstataciju da sam bio u pravu. I još nešto, veoma bitno: naučili su na vreme da je porodični ručak jedna od najbitnijih institucija u društvu.
