Crveni vremenski alarm je širom naše zemlje, a čini se da je leto konačno zavladalo u svom punom sjaju! Naime, kako su temperature izuzetno visoke, otežavaju obavljanje svakodnevnih obaveza, a što je još opasnije - mogu uticati na zdravlje, zbog čega lekari imaju važna upozorenja.
Kako toplota utiče na ljudsko telo?
Ovo može zvučati jednostavno, ali počinje da stvara određeni pritisak na telo - i što su temperature više, telo se više napreže.
Ako telesna temperatura pređe 40 stepeni Celzijusa, ono gubi sposobnost hlađenja i možemo doživeti toplotni udar koji može biti fatalan.
Veći rizik od srčanog udara
Ti otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i prisiljavaju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv cirkulisala kroz telo. Ovo može izazvati blage simptome kao što su osip izazvan toplotom ili otečenost stopala dok krvni sudovi počinju da se opuštaju. Ali ako krvni pritisak padne suviše nisko, onda ne stiže dovoljno krvi do organa koji su im potrebni i rizik od srčanog udara je veći.
Istovremeno, znojenje dovodi do gubitka tečnosti i soli i, što je najvažnije, menja se ravnoteža između njih u telu. Kako znoj isparava, on dramatično povećava toplotu koja se oslobađa iz kože. Ovo, u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom, može dovesti do toplotne iscrpljenosti.
Simptomi su: vrtoglavica, mučnina, nesvestica, zabuna, grčevi u mišićima, glavobolje, obilno znojenje, umor. Ako krvni pritisak previše pada, povećava se rizik od srčanog udara.
Toplotni udar je najteža posledica visokih temperatura, može biti fatalan, a naš poznati kardiohirurg prof. Dr Miljko Ristić objašnjava da je karakteriše smanjenje krvnog pritiska, što automatski dovodi do toga da mozak nema dovoljno krvi.
- U zavisnosti od vremenskih uslova, odnosno temperature, naše telo reaguje širenjem ili sužavanjem krvnih sudova. Pri visokim temperaturama krvni sudovi se jako šire, dolazi do pojačanog znojenja, a zatim krvni pritisak često pada do granica koje su niže od normalnih. Toplotni šok se precizno karakteriše smanjenjem pritiska. Automatski mozak nema dovoljno krvi, neka vrsta nesvestice, javlja se vrtoglavica, pacijent oseća slabost, nesvesticu, slabost, ubrzan puls. To se često dešava u velikim gradovima, u centralnim regionima, gde je temperatura veća jer se zidovi i asfalt zagrevaju. Ko oseti ove simptome treba da sedne u obližnji restoran ili na klupu, i da se osveži sladoledom ili hladnim osvežavajućim napitkom – kaže prof. dr Miljko Ristić.
Za osobu koja je doživela toplotni udar najvažnije je da se okrene na leđa i podigne noge, kao i da unese dovoljnu količinu tečnosti. S druge strane, lekarski pregled je takođe obavezan.
- Nesvestica je posledica sniženja krvnog pritiska i nedovoljne vaskularizacije mozga. Podizanjem nogu povećava se količina krvi koja je usmerena ka centralnom nervnom sistemu, odnosno mozgu. Čak i ako taj pacijent povraća, potrebno mu je dati određenu količinu tečnosti, odnosno vode, i odvesti ga u ambulantu da uradi EKG i vidi o čemu se tačno radi – savetuje prof. dr Ristić. Lekar savetuje lagano oblačenje i što više vremena provodi u hladu ili u rashlađenoj prostoriji.
- Dane toplotnih talasa najbolje je provesti kod kuće, sa klimom, tačnije u rashlađenom prostoru, ili na brdima ili planinama. Pacijenti koji uzimaju kardiovaskularnu terapiju treba da to rade redovno, eventualno da je smanjuju ili povećavaju, uz konsultaciju sa lekarom. Na primer, neko ko ima visok krvni pritisak, pošto se krvni sudovi na visokoj temperaturi šire i snižavaju pritisak, možda bi trebalo da smanji dozu lekova – zaključio je dr Ristić.
