Uticaj kasnog noćnog jela Autori studije napominju da su za ovo istraživanje želeli da razmotre tri ključna faktora povezana sa regulacijom težine i rizikom od gojaznosti – apetit, potrošnja energije, poznata i kao sagorele kalorije, i molekularne promene u masnom tkivu.
Da bi to uradili, tražili su od 16 gojaznih ili gojaznih učesnika da prate dva rasporeda obroka. Prvi se smatrao „rasporedom ranog obroka“, a drugi je bio potpuno isti, ali četiri sata kasnije. Večera u ranom rasporedu bila je u 17 časova, a večera u kasnom rasporedu bila je u 21 sat.
Tokom oba rasporeda, učesnici su beležili nivoe gladi, davali uzorke krvi i merili temperaturu i potrošnju energije. Neki od učesnika su takođe dali masno tkivo, ili telesnu mast, za testiranje.
Na osnovu nalaza studije, čini se da kasni obroci imaju neku vezu sa rizikom od gojaznosti, posebno kod onih koji imaju prekomernu težinu ili su već gojazni. Rezultati su pokazali da kada su učesnici imali kasniji raspored obroka, probudili su se sa osećajem gladi, bili su manje efikasni u sagorevanju kalorija i imali su masno tkivo koje je pokazalo povećan rast masti.
Ali pošto je ova studija uključivala samo učesnike koji su imali prekomernu težinu ili gojaznost, autori kažu da je potrebno dalje istraživanje da bi se videlo da li se ovi rezultati prenose na širu populaciju. Međutim, s obzirom da je već poznato da kasno jedenje ometa san i izaziva skokove šećera u krvi, vredi izbegavati iz drugih razloga. Ako često idete u kuhinju nekoliko sati pre spavanja, možda je vreme da odbacite naviku. Sa sve više istraživanja koja otkrivaju šta zapravo može da uradi telu, ova studija je samo još jedan razlog više da se jedu veći obroci ranije tokom dana, izveštava MBG.
