- Ne želim ovo ni svom najgorem neprijatelju - zadrhtao je on.
Uslovi su bili nečuveni. A pristup vlasnika je još gori
- Imao sam i pre zanimljivih iskustava, ali ova priča pobeđuje sve ostale zajedno - počinje svoju priču Ivan, koji je od jedne starice iznajmio sobu. Stan je bio napravljen od garaže i podruma. On i njegova dva cimera preživeli su tamo pakao.
- Vlasnica nas je tretirala kao nužno zlo, kao ljude niže kategorije. Kao da nas je spasila sa ulice. I sve vreme nas je gledala kao lopove i huligane – priseća se on.
- Nizak standard je potcenjivanje. Uslovi su bili nečuveni. A pristup vlasnice je još gori – sumira on pa ulazi u detalje.
- Kuhinja je bila lavabo i komad radne ploče, koji su bili i predsoblje. Ulazeći u stan bukvalno ste naleteli na frižider . Ali zapravo nije bilo tako loše – kaže on.
- U sobi je bio krevet i jedan orman. Nije bilo puno mesta baš, nekad sam lupao glavom o vrata . Generalno namešten u stilu Gotike, inače se ne može drugačije nazvati. Kupatilo je imalo iste pločice koje je svačija baka imala kod kuće pre renoviranja. Gadno. Ali to nije sve. Još gore sa kadom, koja je bila na visini od jedan i po metar. Morali ste imati merdevine da biste ušli u nju. Ali to nije razlog zašto je nismo koristili. Razlog je bio mnogo bolji - pokvarena slavina, sva sreća prikačili smo tuš nekako - kaže Ivan.
- Nepotrebno je reći da je u kupatilu bilo gljivica. A sačekati toplu vodu bilo je čudo. Ako bi se predugo tuširao, vlasnica bi jednostavno uletela u kupatilo. Da, ušla je u moje kupatilo dok sam stajao go. I počela je da vrišti da koristim previše vode i da odmah prestanem - priseća se.
- To me je zaprepastilo. Stajao sam tamo bez gaća i nisam znao šta da radim - kaže.
- Bila je to noćna mora. Tragedija je jednostavno bilo kako se ova žena ponašala prema stanarima - naglašava on.
- Svako od nas je imao svoju žicu za veš u dvorištu i stazu po kojoj smo morali da hodamo. Da ne bi gazili travu. I da, sa prozora je gledala da joj niko ne prilazi paradajzu. Jednom se posvađala jer joj je neko ukrao jedan – priseća se.
U sobi je bilo toliko hladno da sam morao da spavam u jakni
Kako se ispostavilo, vlasnica je imala ključeve od soba i ušla je u sobu ne samo da ih požuri dok se tušira, već i u odsustvu stanara.
- Ulazila mi je da gasi radijator. Rekla bi da je gore u njenom stanu ipak toplo. I verovatno nije bilo hladno. Drugačija je situacija bila u neizolovanom podrumu. Morao sam da spavam u jakni - kaže Ivan i brzo dodaje da ovo nije šala niti preterivanje, jer je u sobi bilo zaista strašno hladno.
- Naravno, duvalo je kroz prozor koji prokišnjava. Da se ne bismo smrzli, upalili smo sve ringle na plinskom šporetu – priseća se on.
U ovom stanu bila je duga lista zabrana. Nema poseta. Nema muzike.
- Tu je živela vlasnica sa ćerkom, a u podrumu nas troje - odrasli momci. A za pet osoba je bila dozvoljena samo jedna kanta za mešani otpad nedeljno. Prekoračiti ovu granicu je bilo nemoguće, jer nam je starica dodatno naplaćivala. Zato bih nosio svoje smeće na posao. Inače sam se vozio tramvajem sa đubretom -kaže on.
- I nije bilo jeftino - uzdiše Ivan. - Živeo sam tamo samo da bih bio blizu devojke. Ljubav zahteva žrtvu, ali u retrospektivi mislim da je to bilo previše – rezimira on.
Da li želite da podelite svoju priču? Napišite: redakcija@najzena.rs. Odabrane priče ćemo objaviti.
