Snažna eksplozija odsekla je nos avionu i kokpit u kojem su bili piloti, a mašina jugoslovenske aviokompanije se raspala. Iz trupa je ispao sav prtljag i konstruktivni elementi, a sa visine veće od 10 km putnici u nesvesti su padali na zavejanim i šumovitim brdima. Svi su umrli osim nje. Stjuardesa Vesna Vulović preživela je katastrofu. Uprkos činjenici da je njen slučaj proglašen čudom i zabeležen je u Ginisovoj knjizi rekorda.

Vesna Vulović je volela putovanja. Da bi ostvarila svoje snove o istraživanju sveta, odlučila je da postane stjuardesa, skrivajući svoje probleme sa pritiskom. Nakon što se pridružila grupi jugoslovenskog osoblja JAT-a, pogrešno joj je dodeljen let za Dansku.

Bilo je to 25. januara 1971. Vesna je imala loš osećaj, mada ništa nije nagoveštavalo tragediju. Dok je kupovala suvenire za najmilije, primetila je nešto čudno. "Činilo se da (saradnici) osećaju sopstvenu smrt. Nisu razgovarali o tome, ali ja sam to videla".

Dan kasnije, avion sa posadom i putnicima poleteo je. Posle sat vremena ležernog leta, tačno minut nakon što je kontrolor razgovarao sa kapetanom, avion je eksplodirao. Olupine i ljudska tela pali su sa visine od preko 10 km. Niko nije preživeo osim Vesne.

- Ne znam šta da kažem kad ljudi kažu da sam imala sreće. Kad god pomislim na nesreću, imam ozbiljan osećaj krivice što sam je preživela. Tada mislim da možda nisam ni trebala da preživim - priznala je godinama kasnije.

Vesna Vulović je rođena 3. januara 1950. u Beogradu (tada Jugoslavija, sada Srbija), kao ćerka biznismena i instruktora fitnesa. Od malih nogu volela je bend "The Beatles", pa je nakon završene prve godine studija otišla u Veliku Britaniju da usavrši engleski jezik i upozna zemlju iz snova. 

- U početku sam živela sa prijateljima svojih roditelja u Nevburiju, ali želela sam da se preselim u London. Tamo sam srela prijatelja koji me je zamolio da idem sa njim u Stokholm. Kada sam rođacima rekla da živim u glavnom gradu Švedske, odmah su to povezali sa drogom, seksom i rekli mi da odmah idem kući - prisetila se. 

22-godišnjakinja je čeznula za putovanjima kroz Zapad i upoznavanjem novih ljudi, ali znala je da više neće dobijati pristanak roditelja. Međutim, ispostavilo se da postoji način da provodi vreme van Beograda. Po povratku kući Vulovićeva odlučuje da postane stjuardesa . Sve to zahvaljujući sastanku sa jednim od njenih prijateljica, koju je videla u uniformi kao člana avionske posade. 

- Izgledala je tako lepo. Pomislila sam: zašto ne bih mogla da radim kao ona? Letela bih u London jednom mesečno - razmišljala je, očarana novim mogućnostima. Kako je mislila, tako je i učinila.

1971. godine položila je ispit. Zabrinuta da će je lekari diskvalifikovati zbog niskog krvnog pritiska, popila je nekoliko šolja kafe neposredno pre testa. Uspelo je - počela je da radi u JAT-u, najvećoj srpskoj (bivšoj jugoslovenskoj) avio-kompaniji. Posle osam meseci rada, obaveštena je da će se pridružiti posadi JAT-ovog leta 367, koji leti iz Stokholma za Beograd sa zaustavljanjima u Kopenhagenu i Zagrebu.

25. januara 1972. godine došlo je kada je posada gore pomenute mašine ujutru stigla. Vulovićeva u početku nije razmatrana za putovanje, međutim prilikom raspoređivanja osoblja zamenjena je sa drugom stjuardesompo imenu Vesna. Devojčica je bila zadovoljna zabunom. Bila je veoma uzbuđena zbog mogućnosti putovanja u Dansku. Prvi put je imala priliku da ode tamo i poseti drugi, nepoznati kutak sveta.

- Pre nesreće letela sam samo osam meseci. Nisam imala ni stalni ugovor. Štaviše, uopšte nisam trebala da budem u ovom avionu. Druga Vesna je trebalo da leti, ali došlo je do greške i onda sam ja otišla. Ne znajući šta me čeka. Bila sam veoma srećna jer ću prvi put posetiti Dansku. Sanjala sam da mogu da spavam u hotelu "Šeraton" u Kopenhagenu i to se dogodilo - rekla je.

Tog dana letačka posada je uživala u slobodnom vremenu u popodnevnim časovima. Vesna Vulović je planirala obilazak, ali su njene kolege insistirale da grupa ode u kupovinu. Iako se činilo da ništa nije znak tragedije, stjuardesa je osetila da nešto nije u redu .

Svi su želeli da kupe nešto za svoju porodicu, pa sam i ja otišla s njima. Činilo se da osećaju sopstvenu smrt. Nisu razgovarali o tome, ali ja sam to videla i bilo mi ih je jako žao. Kapetan se zatvorio u svoju sobu. Uopšte nije želeo da izađe odatle. Tokom doručka ujutru, kopilot je počeo da se priseća svoje dece kao da niko drugi nema sina ili ćerku.

26. januara 1972. avion MkDonnell Douglas DC-9 koji je leteo za Stokholm sleteo je na aerodrom u Kopenhagenu tačno u 14:30. Nekoliko trenutaka kasnije, Vulovićeva se ukrcala sa ostala četiri člana posade. U 15.15 avion je ponovo uzleteo. Nepunih sat vremena let je išao baš kao i svaki drugi. MkDonnell Douglas DC-9 klizio je nebom iznad Nemačke Demokratske Republike. Za nekoliko minuta čelična ptica sa 28 ljudi trebalo je da pređe granicu sa tadašnjom Čehoslovačkom . Ovo je bila polovina već pređenog puta do Zagreba.

Kapetan Ludvik Razdrih i prvi oficir Ratko Mihić udružili su snage sa kontrolom letenja Istočne Nemačke. Nekoliko trenutaka kasnije, Česi su trebali da preuzmu let. "Ovo je JAT 367, letimo iznad Bokberga, držim 10.050 m." - rekao je kapetan izuzetno mirnim glasom. "Kotbus, prihvaćen", odgovorio je nemački kontrolor. U 16 časova kapetan je izvestio: "JAT 367, prešli smo Hermsdorf", a zatim je čuo: "Kotbus, prihvaćen. Promeniti kurs u Prag na 127. Do sledećeg puta". Pozdravio je kapetan kontrolora, počevši da se priprema za promenu kursa. U to vreme avion je prelazio čehoslovački vazdušni prostor. Tačno minut kasnije, u 16:01, gigantska eksplozija prekinula je blaženu tišinu .

Shutterstock

Moćna mašina jugoslovenske avio-kompanije srušila se u trenutku. Eksplozija je otkinula nos i kokpit aviona u kojem su bili piloti. Odmah su izgubili svest. Iz trupa je ispao prtljag i strukturni elementi. U ovom trenutku je prekinuta komunikacija sa JAT mašinom. Prestale su i crne kutije da snimaju. Bukvalno trenutak kasnije, ljudski ostaci počeli su da padaju u blizini grada Srbska Kamenice (oko 70 km zapadno od Bogatinia) . Avion se srušio na zemlju u dva velika komada. Govorimo o pilotskoj kabini sa tamo zatvorenim pilotima, koji su i dalje bili vezani, i srednjim i zadnjim delovima mašine. Tamo je pronađeno sedam ljudi. Tela preostalih 19 putnika koji su pali iz aviona na visini od 10.160 m rasula su se po šumovitim snegom prekrivenim brdima oko olupina.

Čuo sam prasak, kao da lovački avioni sleću. Podigao sam pogled i video tela, kofere i komade aviona kako padaju na zemlju - rekao je Zdenko Kubik, vatrogasac iz Srbske Kamenice. Lokalno stanovništvo odmah je priskočilo u pomoć putnicima. Dramatičan prizor i prodorna tišina nisu ostavljali mesta sumnji - niko iz ove katastrofe nije mogao iz nje izaći živ.

"Ležala sam naopako i delimično virila iz olupine"

Među ljudima koji su žurili u pomoć bio je i Bruno Honke, koji je jedan od prvih stigao do mesta tragedije. Čovek koji se približavao šezdesetim godinama prestravljeno je zurio u delove aviona i rasuta ljudska tela. Houke je uspeo da dođe do najvećeg dela koji je pao na zemlju. Snažno se srušio na šumovitu padinu planine, koja je tada bila prekrivena debelim slojem snega. Čovek se osvrnuo oko sebe, očajnički tražeći nekoga da spasi. Ali sa svakim trenutkom osećao se sve bespomoćnije. Kada je krenuo da odustaje, začuo je tiho stenjanje. U početku je mislio da je samo loše čuo. Ali sa svakom sekundom zvuci su postajali sve glasniji. Bruno Honke se borio kroz olupine da pronađe izvor zvuka.

Tada je video prevrnutu fotelju i ženu privezanu za nju sa ranom na glavi u tirkiznoj, krvlju umrljanoj uniformi. Ovo je Vesna Vulović. Jedina je preživela strašnu katastrofu. Honke je odmah poleteo prema njoj. Da bi stigao do stjuardese koja daje znakove života, morao je da skloni telo drugog putnika. Na sreću preživele strave Vesne, čovek je znao kako da joj pruži prvu pomoć. I sam je služio kao bolničar tokom Drugog svetskog rata. Bruno Honke se potrudio da teško ranjena žena ostane živ dok ne dođu bolničari.

- Čovek koji me je pronašao rekao je da sam u sredini aviona. Ležala sam oborene glave i delimično virila iz olupine. Mrtvi prijatelj je ležao na meni, a mene su dodatno prignječila kolica sa hranom i pićem - dodala je Vesna , a prenosi onet.pl .

Nepunih sat vremena nakon pronalaska, Vesna Vulvović je prebačena u prašku bolnicu, gde je stavljena u farmakološku komu. Imala je slomljene noge, tri pršljena, rebra i prelom karlice i lobanje. Udarac je bio toliko jak da je, pored pomenutih povreda, stjuardesa pretrpela i cerebralno krvarenje i tešku amneziju. Poslednje čega se Vesna Vulović setila bila je kada je ušla u putnički prostor i gledala kako ekipe za čišćenje šetaju između sedišta. Još jedno sećanje na stjuardesu je bolnički zid na koji je pogledala odmah nakon što se probudila nakon 27 dana kome.

"Niko ne zna zašto sam preživela"

Tokom nesreće, Vesna Vulović je savladala termički udar (treba napomenuti da je u ovo doba godine i na ovoj nadmorskoj visini temperatura tada bila oko -60 stepeni Celzijusa), takođe je uspela da savlada kratkotrajni, ali ozbiljni kiseonik deficit , jer samo nakon 6 km pada broj kiseonika u atmosferi omogućava vam disanje bez specijalizovanih maski. Preživela je i udarac u zemlju . Brizinom oko 200 km / h. Ovaj događaj je proglašen kao čudo. Zbog čega je ona jedina preživela tragičnu katastrofu?

Istraživači vazduhoplovne bezbednosti veruju da su je spasila kolica sa hranom koja su je prignječila dok je sedela u trupu aviona. Zahvaljujući njima ona nije ispala iz aviona, kao i većina putnika. Opstanku stjuardese je najverovatnije pomogla činjenica da je trup letelice relativno sporo padao na zemlju zahvaljujući vazduhu i krilima koja su i dalje bila pričvršćena za njega, što je bio veliki otpor. Pored toga, avion je udario u kosinu prekrivenu drvećem i pokrivenu velikim slojem snega, što je toliko oslabilo pad. Nakon smanjenja pritiska u kabini, Vesna je odmah izgubila svest, što joj je sprečilo da joj pukne srce u trenutku udara.

Niko ne zna zašto sam preživela. Jedan lekar je rekao da me je spasio nizak krvni pritisak. Zapravo, zato uopšte ne bih trebala da dobijem posao stjuardese, ali sam popila dosta kafe pred pregled lekarske komisije. U nesreći sam se, navodno, brzo onesvestila nakon dekompresije, tako da mi srce nije puklo
Vulovićeva je ostala u praškoj bolnici do 12. marta 1972. godine, nakon čega je vazdušnim putem prevezena u ustanovu u Beogradu. Neposredno pre leta, lekari su joj dali injekciju koja će joj pomoći da zaspi tokom putovanja. Ali je ona to odbila, objašnjavajući da se nije plašila ponovnog ukrcavanja, jer se nije sećala ni sekunde pada.

Wikipedia

U Beogradu je bolnička soba stjuardesa pod 24-satnom policijskom zaštitom bila. Sve zbog nagađanja ko je mogao da stoji iza pucanja na nesrećni avion. Tada se govorilo o hrvatskim nacionalistima - ustašama (ultranacionalistički pokret, teroristička organizacija u periodu pre Drugog svetskog rata. Ideologija pokreta bila je mešavina fašizma i ultrakonzervativizma). U godinama 1962–1982 izveli su 128 terorističkih napada na jugoslovenske civilne i vojne ciljeve. Lokalne vlasti sumnjale su da su Hrvati odgovorni za uništavanje mašine MkDonnell Douglas DC-9 i smrt 27 putnika. O tome svedoči činjenica da je na dan pada aviona, bomba eksplodirala u vozu od Beča do Zagreba, povređujući šest osoba. U nastavku ovog slučaja, čovek koji je tvrdio da je hrvatski nacionalista sutradan je nazvao švedske novine "Kvallsposten" i izjasnio se krivim za bombaški napad na avion u kojem je bila Vesna Vulović.

- Sećam se da sam primetila jednog od iskrcanih putnika . Delovao je vrlo nervozno. Primetili su ga i kolege. Mislim da je on podmetnuo bombu - prisećala se godinama kasnije. 

Međutim, nikada nije bilo hapšenja. Niko nije odgovoran za tragediju 27 porodica i trajnu štetu po zdravlje koju je pretrpela stjuardesa. Beogradske vlasti su se plašile da će počinioci napada želeti da ubiju Vesnu, pa su stražari koji su čuvali njenu bolničku sobu svakih šest sati menjali stražu da je niko osim njenih roditelja i lekara ne može videti. Vulovićeva je bila u bolnici do juna 1972. godine, nakon čega je otišla u Crnu Goru da povrati snagu na primorskom odmaralištu. Tamo su je lekari posećivali svaka dva ili tri dana. U početku je žena mogla da pomeri samo levu nogu, ali u roku od mesec dana osećaj desne noge je vraćen. Posle godinu dana, Vesna je povratila punu sposobnost hodanja.

Vesna se 1977. godine udala za mehaničara Nikolu Breku. Iako su lekari obećali da povrede koje je zadobila u avionskoj nesreći neće uticati na rađanje dece, Vulovićeva je doživela ektopičnu trudnoću, koja ju je umalo još jednom ubila . 1985. godine. Poglavlje Ginisove knjige rekorda prepoznalo ju je kao svetsku rekorderku u preživljavanju najvećeg pada bez padobrana: 10.160 m. Tokom londonske svečanosti Vesnu Vulović dodelio je Paul MkKartnei. Tako je zvanično priznato da je stjuardesa oborila rekorde preživelih tokom pada, kao što su: Alan Magee, Nikolas Alkemade i Ivan Hisov.

Početkom devedesetih, Vesna Vulović se morala suočiti sa daljim nedaćama. Razvela se od muža , a kao razlog razdvajanja navela je pušenje, što on nije mogao da prihvati. Otprilike u isto vreme, otpuštena je iz JAT-a zbog istupa protiv srpskog državnika Slobodana Miloševića i učešća u antivladinim protestima. Izbegavala je zatvor samo zato što su se tadašnje vlasti plašile negativnog publiciteta koji bi zatvor nacionalne heroine mogao doneti.

- Nije me bilo briga za politiku. Samo sam želela da moja nacija preživi. Svi misle da su Srbi ratoborni i zli, ali to nije tako. Uvek sam tražila od ljudi da ne idu u rat, da se ne bore protiv Bošnjaka ili Hrvata, jer smo svi braća - rekla je Vesna.

 Kada su u oktobru 2000. godine svrgnuti Milošević i Socijalistička partija Srbije, Vulovićeva je izašla na balkon beogradske gradske kuće i održala pobednički govor. Sledećih godina vodila je kampanju u ime Demokratske stranke i zalagala se za pristupanje Srbije Evropskoj uniji .

"To nije bila sreća"

Poslednjih godina života Vesna je bila sama i pokušavala je da živi od penzije od 300 evra mesečno. Nije imala nikoga. I pre raspada Jugoslavije sahranila je roditelje. Verovala je da ih je avionska nesreća prerano odvela u grob , jer su bili prinuđeni da prodaju veliki deo imovine da bi joj platili dugotrajno lečenje. Takođe je otkrila da je "opterećena krivicom preživelog".

Ne znam šta da kažem kad ljudi kažu da imam sreće. Danas je život tako težak. Kad god pomislim na nesreću, osećam ozbiljnu krivicu što sam je preživela i plačem ... Tada mislim da možda nisam trebala da je preživim. Nemam sreće. To nije bila sreća. Svi tako misle, ali greše. Da sam imala sreće, ne bih bila u tom avionu i moji roditelji bi bili živi.

Uprkos stalnoj pažnji medija, odbila je brojne zahteve za intervjue. Odbila je Oprah Vinfrei i BBC, rekavši da je umorna od razgovora o nesreći. U jednom trenutku zdravlje joj je počelo da se pogoršava. Najviše se žalila na srčane probleme. Krajem 2016. godine, Vulovićevi prijatelji počeli su da se brinu o njenom zdravstvenom stanju nakon što se iznenada prestala javljati na telefon. Umrla je 23. decembra iste godine. Njeno telo pronašli su bravari koji su provalili vrata stana. Imala je 66 godina.

Kao što je ranije pomenuto, uzrok pada bila je bomba u avionu koji su trebali da postave hrvatski nacionalisti. 2008. nemački novinar Peter Hornung-Andersen objavio je rezultate sopstvene istrage koju je zasnovao na informacijama sadržanim u nekad tajnim dokumentima u arhivima čehoslovačkih službi. To je trebalo da ukaže na to da je tok nesreće, od koje je Vesna Vulović preživela, bio potpuno drugačiji nego što se ranije pretpostavljalo. Prema njegovom dosadašnjem istraživanju, avion je slučajno oborila vojska iz Čehoslovačke i cela stvar se zataškavala. Kako novinar kaže, razgovarao je sa očevicima i imao je uvid u tajne izveštaje svedoka koji su pričali o tome šta su videli u trenutku pada aviona. Po njihovim tvrdnjama avion je leteo svega 80-100 metara iznad zemlje, zbog nečega je morao da se spusti sa njegove krstareće visine.

Nemački novinar je nekoliko puta dolazio u prestonicu, čak je i upoznao Vesnu, ali ona tada nije mogla da bude validan svedok, jer je bolovala od amnezije. 
 

Peter i dan danas radi na "misterioznom" slučaju Vesne Vulović, kako bi došli do istine zašto se avion tog dana srušio!