Da srce pukne od tuge: "Kada sam bio mali, moj život je bio bedan, kad sam poraso i bednoća je porasla"

Slobodanka Ćorić Vesti 22.07.2023 07:56 0

Ovo svi treba da pročitaju jer čoveku udobnost i komocija ograniče saznanje o tome koliko je ustvari srećan

napuštena deca

Shutterstock

Kada sam bio mali, moj život je bio bedan. A kad sam poraso i bednoća je porasla. Ovaj iskaz dečaka od devet godina samo je jedna u nizu iskrenih i potresnih ispovesti maloletnika iz ustanova socijalnog rada, objavljenih u knjizi „Pozdravi nekog” psihologa Budimira Nešića i Vesne Ognjenović.

Ljudske priče, sudbine, tihi vapaji za nedostajućom nežnošću, neobična poimanja ljubavi i iskonska potreba za pripadanjem, ispisali su stranice ove knjige čije je prvo izdanje objavljeno još 1972. godine. Tokom svog redovnog posla na radnim mestima psihologa u Centru za socijalni rad u Zemunu i Prihvatilištu za decu i mladež u Beogradu (ustanovama koje tretiraju probleme počev od socijalne ugroženosti do najtežih slučajeva maloletničkog prestupništva), autori su beležili odgovore sa testova ličnosti, testova inteligencije, kao i spontane dečje iskaze dobijene preko psiholoških intervjua. Imali su, pri tom, dovoljno ljudske i profesionalne osetljivosti da zapaze rečite ljudske odsjaje o samoći, ljubavi i porodičnom životu, koji često iznenađuju svojom jezgrovitošću.

Mnogo je dece koja pate i iz raznoraznih razloga vape za pomoć, njihove reakcije su različite, manje ili više vidljive,da li to mi uvek možemo da prepoznamo i reagujemo na pravi način?Ili se i mi uplašimo?

Parkovi su najbolji na svetu zato što nemaju ćoškove kao sobe

Devočica, 8 godina.

napuštena deca

Shutterstock

 

....

Moj otac je kovač.

Na štakama sam išao u školu, pitajte učiteljicu. Tukao me vrelim mašicama po tabanima zato što sam u crtanki prekopirao pevca i kokošku, a rekao da sam ja crtao.

Posle sam ga pitao: - Dobro, što si me stvorio kad me mučiš.

Dečak, 14 godina.

...

Dobio ja temperaturu, majka sve plakala i cepala neku bluzu za obloge od rakije. Kaže:

-Tako rade i u bolnici.

Meni žao što plače, pa samo vičem:- Ne boj se mama

neću umreti sigurno, a ona još jače.. Kad

odjednom uđe tata sav pijan, a mama od neznanja

pogleda na sat. Tata poče da viče: - Šta gledaš na sat

božju ti majku, a ona kaže:- Ništa, Simo, gledam da li je vreme detetu lek da dam,

mnogo nam je bolestan.

Ne znam tati šta bi, sede za sto i poče da

plače. Posle klece pored mog kreveta i još dugo je plakao.

Onda sam se ja uspavao i tata kaže da mi je temperatura spala.

Ujutru smo svi zajedno pili čaj od lipe.

To je bio moj najsrećniji doživljaj.

Dečak, 14 godina

"Prvo odbio da pismeno odgovori na temu: Moj

najsrećniji doživljaj.

Kasnije ispričao ovu epizodu"

 

(Beleska psihologa)

...

Moje dobre strane su u tome što bih želeo

da se vratim kod majke ili oca, što

brinem za njima a oni me ne primaju

Loše strane su mi sve ostalo.

Dečak, 11 godina

napuštena deca

Shutterstock

 

Vanbračno dete, priznato očinstvo.

Majka pre 7 godina otisla u Nemačku

i nijednom se nije javila.

Otac neće ni u kuću da ga pusti.

...

jednom sam ukrala u samoposluzi malu kuću

da buh mami nešto poklonila za Osmi mart,

kao i druga deca.

Ona se uopšte nije obradovala mom poklonu

i samo je rekla:- Hvala sine.

To me je mnogo bolelo i osećala sam se vrlo nesrećnom.

Devojčica, 17 godina

"Oni meni stalno govore:fukso, ***** i slično-kako bi vama bilo

da vam tako kažu"

Ja sam uvek želeo da budem dobar. Nikad

ne bih izdao druga.

A rekli su mi: - Tvoja najveća greška je što si se družio

Dečak,17 godina

Odgovarao zbog više provalnih krađa.

Drugu iz Doma napisao; "Kada odrasteš shvatićeš da te većina ne podnosi"

Više ne bežim od kuće. Mislim da se ne isplati.

Kada sam poslednji put pobegao, bio sam dvadeset dana

van kuće. Jedva su i primetili kad sam se vratio.

A kada sam pobegao, otac počeo da se jada i da

kao žali za mnom. Išao je čak i kod maminog brata

i rekao da sam pobegao od kuće. Ujak

izvadio trideset hiljada i kazao : - Evo ti pare, idi nađi ga.

Moj ćale uzeo pare, utišao u najlepšu kafanu i

sve to stucao.

Za mene ni miliciju nije pitao.

Dečak, 15 godina

"Ocu sam rekao: - Dobro daj me u dom.

Neću da mu stvaram probleme po kući.

A kad se vratim, sa dve plate je lakše"

napuštena deca

Shutterstock

 

...

Majka je htela da me ubije

još dok se nisam rodio

baba mi je spasla život

Deca su me vodila da mi pokažu bunar

u kojem je mama htela da me udavi

kad sam se rodio

Ona kaže da sam lud

otkad sam se rodio

Ne znam ko mi je otac

Osamnaestogodišnjak

Osuđen zbog nanošenja teške telesne

povrede.

Na psihološko ispitivanje doveden iz

Centralnog zatvora i pratnji milicionera.

"Zar se ne plašite da ostanete sami sa njim", rekao je milicioner,

pošto je zamoljen da ne prisustvuje ispitivanju. Kada je ostao sa psihologom, odjednom je grnuo u plač

i tokom celog razgovora nije mogao da se smiri.

Iz dokumentacije psihologa

...

ja sam od svog oca nasledio lošu narav

i nesrećno detinjstvo.

Dečak, 16 godina

Višestruki recidivista

...Imajući u vidu o kakvom se detetu radi, da sam se

po drugi put oženio i imam ćerkicu od 8 godina,

molim vas da se V. smesti u neki od vaspitno popravnih domova,

a rešenjem da se donese da svaki od

roditelja snosi podjednake troškove uz popust.

Ostajem u nadi da ćete brzo dejstvovati..."

(iz jedne molbe upućene Centru za socijalni rad)

...

Pošao bih u svim pravcima

Jer znam

Da negde postoji jedna reka

Puna tajanstvenih krugova

jedna lipa puna tajanstvenih mirisa

Jedan čamac ostavljen u pesku

Koji čeka

Pošao bih u svim pravcima

Dečak, 17 godina

Suđeno mu zbog ubistva oca. Poginuo januara 1968. u

saobraćajnoj nesreći prilikom vožnje ukradenim kolima.

"Većinu vremena u prihvatilištu provodio je crtajući. Krio je da je ubio oca

jer se plašio da će deca da beže od njega.

U jednom trenutku je rekao: "Brzo mi prođe

detinjstvo"

 

(Beleška psihologa)

...

Ne znam ja zašto se ljudima koji stupaju

u brak izdaje venčanica. Moja mama je

otišla od nas a venčanica je ostala. Eno je u kuhinji na prozoru. Ali šta će nam.

Ne treba nam venčanica. Stvarno ne znam

zašto im daju venčanicu.

Dečak, 11 godina

Odgovor sa testa inteligencije, na pitanje: Zašto se ljudima koji stupaju u brak izdaje venčanica

..

Ja mislim da sam ja jedan od retkih.

Smatram zato što se svi tuže na mene. Ja sam, kako bi rekla moja baba, hoštapler,

koji se druži sa lošim društvom koje ga tera da puši i krade,

mada ja neću.

Samo ponekad hoću.

Dečak, 14 godina

Učestvovao u dve provale

krađe

 

...

Naljutio se islednik na mene, a nisam imao

takve namere ni na kraj pameti. a taj islednik,

izgleda, dobar neki čovek, svašta je pričao samnom. I tako u razgovoru odjednom kaže on meni:

-Ajd da budeš i ti malo u mojoj koži.

Zamisli, kaže, da si ti narodna vlast

i da treba da se boriš protiv takvih

kao što si ti-sta bi ti, kaže, na primer uradio da

sprečiš krađe? Ja onako razmislim i kažem lepo, ko sad vama:

-Umontiro bi struju u bravama pa

bi ih pustio da probaju, kažem. Čekaj, kaže, a kako ti ono upadaš u radnje. Preko krovova

i plafona, kažem. I čovek se iz stopa naljuti.

Kaže: -Ti si nepopravljiv

Dečak, 16 godina

Višestruki recidivista

...

Moji roditelji su se razveli kada sam pošao u prvi razred osnovne škole. Tata je jednostavno otišao

a da mi ni ruku nije pružio.

Išao sam kod njegove sestre, ali ona mi je rekla da zna da se javljao iz Švedske, ali da je

adresu negde zaturila. Pričala mi je da je tata prošlog avguta dolazio u Beograd na odmor

i da je tu bio mesec dana. Ljutio se što nisam došao da ga vidim. A ja sam ceo proslogodišnji avgust bio u bolnici. Možete i da proverite ako hoćete. Moj tata nije ni pitao za mene. Posle sam išao i kod bake. Mama je išla sa mnom, ali je ostala ispred zgrade.

Baba se isto naljutila što nisam posetio tatu kad je bio kod nje. Dala mi je samo dinar za sladoled. A adresu ne da zato što se tata ponovo oženio i ima srećan brak. Kaže,

ako ti dam adresu, sigurno ćeš mu pisati, pa možeš brak da im pokvariš.

Jedva sam sišao niz stepenice. Uz put smo mama i ja zajedno plakali, ah to je bio poslednji put da plačem za njim.

Dečak, 12 godina

Prima socijalnu pomoć

Majka teško bolesna

U školi dobar i disciplinovan učenik

Želim nešto drugo

želim nešto novo

otići negde treba

i početi sve od početka

a da li posle opet

dolazi dosada

i onda ponovo

lutaj i traži

nešto drugo

zar tako celog života

...

Devojčica, 18 godina

"Noćas sam htela da skačem kroz prozor ali nisam imala snage.Dugo sam stajala pored prozora a noge su mi bile kao od kamena"

Iz dnevnika koji je ona vodila u Prihvatilištu

....

Mama me prevarila, rekla je da će i mene da

vodi u Nemačku i do poslednjeg dana sam živeo u nadi. Jednog dana se mi spremili i

ja spakovao sve. Onda me deda poslao po taxi

kod Vukovog spomenika. Ja izaberem najlepšeg,

jedva šofer pristao. Mama i sestra već bile

pred kapijom kad smo ja i taxi došli. Moje

stvari zaboravile i ja otrčim da ih uzmem.

Kad sam se vratio, nema nikog. samo moj deda

plače pred kućom.A ja

sve mislio on nema suza.

Dečak, 9 godina

U noći između 20. i 21. septembra 1970. godine

pronađen na pijaci Zeleni venac kako spava ispod tezge

Imam oca, ali on ne živi sa nama. Preselio se

u neki drugi grad. Mnoge stvari su mi trebale,

ali nikad nista nisam tražio od njega, da ne bih

uvredio mamu.

...

Jednom je bio ovde, slučajno sam ga sreo na

ulici. Otišli smo u park i seli na klupu. Tata

je hteo da zapali cigaretu, ali nije imao šibicu.

izvadio je iz džepa dve banke i zamolio me da trknem

do ćoska i kupim jednu. Kiosk je bio zatvoren,

bilo mi je žao što se vraćam bez šibice, ali

uplašio sam se da tata ne ode iz parka.

Bio je još tamo.

Tata, rekao sam mu, sačekaj me, idem u onu prodavnicu dole,

tamo ću sigurno naći.

Nemoj, reče mi on, daj mi dve banke, sam

ću negde usput da kupim.

Vratio sam mu te dve banke

On se onda popeo u autobus, i otišao.

Dečak, 14 godina

Bio smešten u dečjem domu u Kragijevcu

kasnije osuđivan zbog džepnih krađa

Na suđenju je otac upitan da li voli sina Odgovorio je:- NE. Kad je čuo

dečak je dugo plakao.

...

Iz dnevnika psihologa

U krađi sam imao dobrih dana, imao sam i

loših. Na primer, danas ne jedem, sutra ne jedem i

zato kad ukradem najedem se za sve ono

što nisam jeo.

Kad imam para kupim novo odelo, a ono bacim

iako sam ga kupio pre dva dana.

Uvek imam samo jedno odelo. Gde da ih čuvam

kad nikad nisam na jednom mestu. Stalno bežim,

čas u Beogradu, čas u Čacku, čas Splitu.

Znam, kad napunim pinoletsvo-sve će ovo

da mi presedne.

Dečak, 13 godina

...

"ne volim miliciju zato što me

stalno vraćaju u Dom. Ne znaju oni, niti me pitaju,

kako je meni tamo".

Nisam kivan na miliciju, dobri su to ljudi,

a sa barabama kao što smo mi, ne treba drukčje.

Niko nije lud da bije poštenog građanina.

A kad smo od ukradenih para kupili

mrtvački sanduk za Krezinog ćaleta, i kad u

nas povatali, nisu nas ni prstom takli. Samo

su rekli: - Dobro, idite kući i da vas više ne vidimo.

Šta onda da budem kivan na njih

 

Dečak, 17 godina

...

Kući kad me šaljete, ja neću, ja ću opet da pobegnem.

Rekla je da me nikad neće tražiti ako odem.

i još da će me dati u dom. Igrali smo se

konja i brat mi je pao sa ramena, onaj najmlaši, Zlatko.

Uvela me je unutra i isprebijala. Živačana žena, nekad poludi, naročito kad dođe sa posla.

Rekla je da me više nikad, neće tražiti

ako odem, neću da me vodite kod nje...Ja njih sve volim, ali neću tamo.

Otac je otišao pre dve tri godine, sa

drugom ženom. Mnogo je voleo da pije, ode u gostionu,

i tamo traži druge žene.

Tukao me je čim stigne, udarao gde stigne. Mama

kupi vaznu, radi jadna za tu vaznu, a on

sve porazbija. Kupi meni sat za rođendan, pa

mi ga uzme i proda za rakiju. Opet mi kupi,

pa opet proda. I tako nekoliko puta. Donese ono

što mu ostane od plate i da mami, a posle joj ukrade pet hiljada,

hiljadu dinara i sakrije pod dušek.

Nije mi bilo žao kad je otišao, a nije mi ni sad žao.

Što da ga volim kad on nije voleo mene. Nikad

za praznik nije bio kod kuće.

Nemojte da me vodite kući, ja kod nje neću.

Ona je rekla da me nikad neće tražiti ako

odem. Meni je dobro ovde gde sam. Kad me je izvukla,

i kad je rekla idi gde kud znaš, , ja te više neću tražiti, ništa

nisam odgovorio, nisam ni suzu pustio. Otišao sam smesta

a ona mi nije rekla da se vratim. Seo sam na

prvi voz i negde stigao. Prvo u Zagreb. Onda sam seo na drugi voz i ponovo stigao u Vinkovce. Na stanici

sam sedeo na klupi, bio sam gladan i mislio na braću.

Ja njih sve volim, i nju volim, ali neću da me vodite.

Posle sam opet seo na jedan teretnjak i stigao u Batajnicu. Bio

sam mnogo gladan, nisam umeo nista da ukradem, nisam

mogao ni da prosim. Onda sam našao vagon

sa sećernom repom i jeo sam repu. Gadna je,

mislio sam da je slađa, ali bio sam mnogo gladan.

Dečak, 11 godina

Upućen u prihvatilište aktom SUP-a

sledeće sadržine:

-Upućujemo vam maloletnog NN sina (ime oca)

i (ime majke) iz Vinkovca, zatečenog na železničkoj stanici Batajnica.

Milicioner je obavesten od železničkog osoblja da je mali N

pokušao da se baci pod voz, jer je navodno jako gladan. Od kuće

otišao pre pet dana

Izjavio je da ga je majka isterala iz kuće.

POMOĆNIK KOMANDIRA

....

Ja sam bila jako mala, ali se sećam da smo

uvek bili na ulici

 

Devojčica 13 godina

"Danas, 30. oktobra ove godine

privedena je mlada M.R iz razloga što su je

našli na ulici i što je imenovana

izjavila da nema gde da bude i da

hoće da se baci u Savu.

Sa M.R. objavljen je veoma dug razgovor

gde joj je ukazano poštovanje života i rada, kao i na činjenicu da do odlaska u drugi Dom

nema gde da bude. Molimo vas da je prihvatite.

(Iz propratnog akta)

...

Kada sam bio mali, moj život je bio bedan.

A kad sam poraso i bednoća je porasla.

 

Dečak 16 godina

Visestruki recidivista

"O ocu ne želi da razgovara. Kaže:

ostavio me je kad sam imao 3 meseca,

jebm mu dušu njegovu"

(beleška psihologa)

...

Otac me toliko tukao da se maćeha rasplakala.

Komentari (0)
Loading