Građansko ili veronauka? Pitali smo MAME šta uče njihova DECA i da li su se mešale u izbor predemeta, evo šta su nam ODGOVORILE

Osnovci i srednjoškolci u prilici su da svake godine odlučuju koji će predmet da odaberu. I verska nastava i građansko vaspitanje uvedeni su pre 20 godina. 

Status veronauke se u  jednom periodu promenio, izgubila je status predmeta, pa je opet bila deo školskog programa. O tome je govorio Patrijarh Porfirije na svom Instagram nalogu kada se obraćao roditeljima i đacima pre početka ove školske godine.

Sada i versku nastavu i građansko pravo prepoznajemo kao predmete, a jedina razlika je u kreiranju sadržaja i načinu rada.

S tim u vezi, pitali smo dve majke da izraze svoj stav vezano za odabir izbornog predmeta.

Obe su bile izričite.

Da li su oni koji su odlučili da je veronauka njihov izbor ili izbor njihovog deteta „bolji vernici“? Jesu li razvili velikodušnost i empatiju, što je, kako to Patrijar Porfirije kaže, osnovni cilj predmeta koji se zove verska nauka? Da li roditelji imaju uticaj na detetov odabir izbornog predmeta ili je to lično njihov izbor?

Ćerka Gordane Stanarević izabrala je veronauku.

- Ni ja ni suprug nismo imali uticaj na dete, nismo je nagovarali niti je terali, taman posla. Smatram da na to ne možete nikoga da naterate i ne treba. Ćerka je sama odabrala veronauku, išla je jednu godinu na građansko, nije joj se svidelo, pa se ponovo vratila na veronauku. Njoj samoj se više svidela veronauka.

Gordana je izričitog stava i smatra da bi po njenom mišljenju svako dete trebalo da odabere versku nauku kao izborni predmet da bi im barem škola približila odnos prema veri, ukoliko roditelji nisu religiozni pa da im oni prenesu taj osećaj.

- Ja smatram da je za dete bolji odabir veronauka. Ja, pravo da vam kažem, ne znam ni šta se radi na tom građanskom, ali mi smo religiozna porodica i osećaj za veru je ponela iz kuće. Smatram da deca treba da odaberu veronauku i ako roditelji nisu pri veri, bar škola da ih na neki način produhovi i da steknu neka znanja i o našoj tradiciji, hrišćanstvu, pravoslavlju, a od toga nema ništa lepse - rekla je Gordana.

Gordana smatra da je potrebno da se veri pristupi  na pravi način da bi veronauka kao predmet imala pozitivan uticaj na dete.

- Ako se veri pristupi na pravi način, to i te kako treba da ima pozitivan uticaj na razvoj deteta i na razvoj njegove ličnosti - rekla je Gordana za "Naj Ženu".

Sa druge strane, pitamo se da li su deca koja su učila o građanskom vaspitanju postala vaspitanija? Da li to pokazuju u svakodnevnom životu? Da li su spremnija da prihvate različita mišljenja, tolerantnija prema osobama koje su drugačije?

Druga mama, Mirjana Ilić, imala je stav po tom pitanju, koji je totalno drugačiji od stava mame Gordane. Njeno dete ide na građansko vaspitanje, i kako kaže, u njihovom domu nije bilo prostora da se odabere veronauka:

- Ja nisam neko ko je religiozan, a najmanje verujem u crkvu. S obzirom da nemam veru u crkvu, prosto nisam želela da moja deca imaju ikakve veze sa tim. Moja deca idu na građansko vaspitanje, ali ako ikada budu hteli da menjaju, ja neću na to uticati - izričita je Mirjana.

Po Mirjaninim rečima, građansko pravo je najbolji predmet u školi u kom deca uče kako treba da funkcionišu u društvu.

- Moja deca po nešto uče od baka i deka kada su vera i religija u pitanju, barem su upoznati kad su veliki praznici i znaju nešto o tome. A kad je u pitanju građansko vaspitanje, smatram da je to najbolji predmet u školi koji obuhvata sve što je neophodno da deca znaju, o pravima, moralu, načinu ponašanja i uopšte, kako treba da funkcionišu u društvu - dodala je Mirjana.

Mirjana kaže da nije postojala nikakva dilema kada je odabir izbornog predmeta u pitanju. U njihovom domu religija nema nikakvo mesto, pa se samim tim podrazumevalo da će deca da odaberu građansko vaspitanje kao izborni predmet.

- Ja se trudim da pratim šta rade u školi pa da kod kuće možemo o tome da razgovaramo, da vide kakav je moj stav kao roditelja kada su u pitanju neke stvari. Građansko vaspitanje nikako nije bio dečiji odabir, jer religija kod nas apsolutno nema nikakvo mesto, pa samim tim to nije bilo nešto o čemu smo mi polemisali, nego se podrazumevalo da će deca da odaberu građansko. 

A šta vi mislite o tome? Da li vaša deca idu na veronauku ili na građansko vaspitanje i zašto?