Ako ste se ikada zapitali da li su vaše grudi „normalne“ – pogledajte!
Tokom godina stvorene su različite vrste klasifikacija čiji je cilj sistematizacija vrsta ili veličina grudi (ko nije čuo za „limune” ili „jabuke”?). U međuvremenu, broj sorti grudi je skoro neograničen. Prema rečima dr Keli Koplend, ginekologa iz Pensilvanije (SAD), na izgled dojki mogu uticati različiti faktori: naši geni, telesna težina, posturalni defekti i struktura kostiju, kao i veličina i oblik bradavica.
- Oblici, veličine i način na koji se naše grudi predstavljaju u odnosu na ostatak grudi rangirani su prema određenim tipovima, ali čak i ako se ne uklapamo ni u jedan od njih, to ne bi trebalo nužno da bude razlog za zabrinutost. - objašnjava ona. Najmanje 1 od 4 žene će imati neravne grudi.
Kako se tvoje poprsje menja?
Život je stalna promena. Grudi se mogu promeniti usled hormonalnih promena, puberteta, trudnoće i menopauze. Dojenje takođe igra značajnu ulogu u izgledu poprsja. Mnoge majke koje se odluče za ovu metodu doživljavaju promenu oblika ili gubitak čvrstoće u grudima. Zašto se ovo dešava?
- Unutar dojke su vlaknaste niti tkiva koje se nazivaju Kuperovi ligamenti. Trudnoća, dojenje, pa čak i intenzivne vežbe u neodgovarajućem grudnjaku čine ove ligamente slabim. Grudi su uglavnom masno tkivo, tako da svaka ekstremna kolebanja u težini obično utiče na njihov izgled - rekla je doktorka.
Kada treba da idemo kod doktora?
U narednoj godini želite da poradite na zdravim navikama? Uključite redovan samopregled dojki u svoju rutinu nege kože. Iako lekari preporučuju da prvi mamograf uradimo tek posle 40. godine (i da ga ponavljamo svake dve godine), važno je s vremena na vreme proveriti stanje dojki – bez obzira na godine.
"Naj žena" detaljan vodič za samopregled GRUDI: Traje dva minuta, a može da vam spasi ŽIVOT (VIDEO)
- Pažnja! Ako u vašoj porodici ima slučajeva raka dojke, dobro je da to prijavite svom specijalisti i uradite mamograf pre 40. godine - upozorila je doktorka Keli.
Nažalost, nedavne studije su pokazale da se koristi samo 16 odsto ove preventivne mere. U Srbiji, čak 25 odsto ne zna kako da to uradi. Na šta treba da obratimo pažnju?
- Da proverimo da li ima promena u obliku, udubljenja, kvržica ili kvržica, kao i bolnih mesta, ili uznemirujućeg iscedka iz mlečnih žlezda (njihov oblik, boja i bolnost bi takođe trebalo da nas zanima) - dodala je.
