DUPLIRAO se broj ljudi u Srbiji koji boluju od DEPRESIJE: Dr Slavica otkrila JEDNOSTAVAN TEST, odmah ćete znati da li morate kod psihijatra

M. G. Vesti 13.04.2022 14:21 1

Pandemija je imala uticaja na mnoge stvari u našim životima, a jedna od tih sfera i psiha. Tačnije, od nedavno se govori i o F dijagnozi koja je nastala kao posledica pandemije virusa korona.

DUPLIRAO se broj ljudi u Srbiji koji boluju od DEPRESIJE: Dr Slavica otkrila JEDNOSTAVAN TEST, odmah ćete znati da li morate kod psihijatra

Shutterstock

Neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović je tokom gostovanja u Jutru na Prvoj ispričala koji su to simptomi F dijagnoze. Takođe, spomenula je i test koji možete da uradite sami kako biste bili sigurni da li je imate.

Statistika kaže da svaki šesti stanovnik Srbije ima F dijagnozu. To ne podrazumeva "ludilo", ističu stručnjaci, već da je svaki šesti stanovnik ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihičkih poremećaja.

Prof. dr Đukić Dejanović rekla je da taj podatak nije precizan, kao i da se radi o ljudima koji su se izjasnili da imaju problem. Samim tim, sumnja se da je broj ljudi sa F dijagnozom znatno veći, a doktorka je otkrila šta ovo stanje obuhvata.

- Mi, koji smo u struci, ni malo nismo iznenađeni. Nema čoveka koji u traumatičnim okolnostima ne može biti F. Svako od nas ima svoj prag. To što se svaki šesti naš sugrađanin izjasnio da ima problem, ne znači da je to brojka koja je definitivna. Mislim da nema čoveka koji nije imao danima anksioznost, nesanicu, napetost, impulsivnost, sve je to F. Nije F dijagnoza samo bežanje od realnosti, nije to samo kad neko čuje glasove ili misli da ga neko proganja. F je i kada noćima ne spavamo, to se, recimo, zove F 50.1. Tako da, mentalno zdravlje je takođe zdravlje – ispričala je doktorka.

Doktorka je spomenula da je i jednu stvar niko ne sme da zaboravi, kao i da bi trebalo da tretiramo mentalno zdravlje isto kao i fizičko.

- Ako nas boli grlo, mi vodimo računa da ne pijemo ledenu vodu. Vrlo je slično i sa mentalnim zdravljem. Prevencija je vrlo značajna, ali naša zdravstvena pismenost je na relativno niskom nivou. Duša može da nas boli, mi to nosimo, a onda kada nemamo dobar dah, a doktor kaže da je sve u redu, onda je to panika koja se širi i na članove porodice - istakla je dr Đukić Dejanović.

Pojava i simptomi F dijagnoze

Doktorka je objasnila da možemo da zaključimo da smo krhki onoliko koliko je ljudskom organizmu dato da bude osetljiv na sva traumatična zbivanja.

Printscreen

 

- Ako živite u harmoničnoj porodici i ako na poslu imate zdravu atmosferu, vi ćete neku nezadovoljstvo doživljavati malo drugačije. Ako ste puni sopstvenog nezadovoljstva na svakom životnom polju, onda masovna trauma je još jedna kap u punoj čaši vode i moramo biti spremni za nju sa mnogo više znanja. Treba obezbediti razgovor i ventilaciju. U otvorenoj pandemiji bila je jedna tiha pandemija mentalnog razboljevanja, na šta nismo mogli da obratimo pažnju jer smo spašavali živote. Ipak, spašavanje duše je na duže staze. U moju ordinaciju svakodnevno dolaze ljudi koji kažu da su bili potpuno stabilni pre pandemije. Znaju datum kada su prestali da spavaju. Onog momenta kada će se pojaviti F dijagnoza, zavisi kada će neko otići zbog svojih simptoma i dobiti je, ali mi je svi zapravo tiho imamo - rekla je doktorka Slavica.

Ukoliko primetite neke promene u svom svakodnevnom funkcionisanju, potrebno je da sami uradite test, savetuje doktorka. Rekla je i da duša nikada ne može biti spremna, ali da je ključno šta činimo sa znanjem i informisanjem.

- Dakle, ako ne spavam već 3 ili 4 noći, ako imam neki poremećaj ritma, ja moram uraditi test samoprocene na anksioznost i depresivnost. To je toliko jednostavan test, ima devet pitanja, a uputstvo je vrlo jednostavno. Depresivnost je najčešći parametar jer je 2013. godine bilo 2.1% depresivnih, a 2021. godine 4.2%, to je velika razlika – ističe dr Slavica.

Nema depresije bez gubitka raspoloženja, bez nedostatka interesovanja i zamora ili gubljenja životne radosti, volja se smanjuje.

- To su osnovni simptomi, a pored toga nesanica, poremećaj ishrane, krivica, preispitivanje, somatske tegobe, lupanje srca, poremećaj disanja, plač, nervoza, na male povode impulsivnost. To sve definiše da li će depresija biti blaga, umerena ili teška. Pitate sebe da li ste tokom dve nedelje bili tužni, da li ste smanjili interesovanje, da li se zamarate, to su osnovna pitanja. Ako se zbir pozitivnih odgovora povećava i pređe 10, svako treba pričati sa stručnjakom - otkrila je dr Slavica Đukić Dejanović.

Upitnik samoprocene

Upitnik za samoprocenu simptoma depresivnosti PHQ9 - Ovaj upitnik ima svrhu da proceni intenzitet simptoma depresivnosti i ne predstavlja potvrdu dijagnoze depresije, piše Zdravlje.org.rs.

Koliko često ste u poslednje dve nedelje imali neku od sledećih tegoba?

   

Nijednom

Nekoliko dana/ponekad

Više od 7 dana

Skoro svaki dan

1.

Smanjeno interesovanje ili zadovoljstvo (za obavljanje poslova ili za događaje oko Vas)

0

1

2

3

2.

Osećanje praznine; neraspoloženje ili osećanje beznadežnosti

0 1 2 3
3.

Problemi sa spavanjem - teškoće usnivanja ili buđenje tokom noći; ili prekomerno spavanje

0 1 2 3
4.

Umor/brzo zamaranje ili osećaj da nemate dovoljno energije

0 1 2 3
5.

Smanjen ili pojačan apetit

0 1 2 3
6.

Negativno razmišljanje o sebi - ili doživljaj da ste neuspešni, ili da ste u nečemu izneverili sebe ili svoju porodicu

0 1 2 3
7.

Teškoće u koncentrisanju, npr. nemogućnost da koncentrisano čitate novine ili gledate TV

0 1 2 3
8.

Usporenost u kretanju (pokreti) i govora tako da to mogu da primete i drugi ljudi ili obrnuto, vrpoljenje ili uznemirenost tako da ste se kretali više nego što je za Vas uobičajeno

0 1 2 3
9.

Razmišljanje da bi bilo bolje da Vas "nema" ili da sebi, na neki način, prekratite život

0 1 2 3

Kada saberete rezultate testa, pristupite tumačenju upitnika u nastavku teksta.

Težina simptoma

PHQ-9 rezultat

Bez simptoma

0

Minimalna depresija

1–4

Blaga depresija

5–9

Umerena depresija

10–14

Umereno teška depresija

15–19

Teška depresija

20-25

 

BONUS VIDEO

 

 

Komentari (1)
Loading
goran
13.04.2022 17:54

bolje otiđite kod finaciskog savetnika ,nego kod psihologa,bo0lje čete projt i bičete izlečeni