U Jutarnjem programu TV Prva, profesof doktor Dino Tarabar je pričao o posledicama zapaljenske bolesti creva. Po njegovim rečima, mnogi ljudi ne znaju koji su simptomi, a najčešće pogađa mlade ljude.
- Od banalnih crevnih trovanja zaista nema nikakvih šteta, organizam se odbrani od bakterije ili virusa upravo inflamacijom. U tim normalnim odbranama, organizam će upaliti odbranu, pritisnuće dugme, a posle par dana će isključiti odbranu. Vi ćete i zaboraviti da ste pojeli loš sladoled, pokvareno jaje... Ali inflamatorne bolesti creva nemaju dugme za gašenje, one mogu da traju i ceo život, ako se ne reaguje na vreme. To može da bude vrlo ozbiljna bolest - rekao je gastroenterolog.
- Nažalost, u poslednje vreme i kod nas je to u ekspanziji, inače nije tako stara bolest. Ulcerozni kolitis je poznat samo malo više od sto godina, a Kronova i manje od toliko. Nije se pojavila svuda u isto vreme, to je mešavina i ishrane, i podneblja, stresa, genetike... Onaj ko otkrije tačan uzrok, dobiće Nobelovu nagradu, jer ga za sada ne znamo - priča prof. dr Tarabar.
U našim crevima postoji mnogo dobrih bakterija koje štite naš organizam, ali kada imuni sistem pogrešno vidi te bakterije, nastaje haos.
- Bakterije rade dobar posao za nas, ali kada ih imuni sistem prepozna kao strana tela, počinje zapaljensku reakciju koja može biti blaga ili vrlo opasna, može na hirurgiji da završi oboleli. Najveći broj njih su mladi ljudi, druga i treća decenija života, pa mi imamo i malu decu sa pet ili šest godina koja dobijaju ovu bolest genetski. Kasnije već, hrana i sredina u kojoj živimo, uticaće na pojavljivanje bolesti. Ona se najpre pojavila na zapadnoj hemisferi, gde je standard života viši, a na istok je stigla tek šezdesetih godina prošlog veka. Kako su počeli da jedu brzu hranu, tako je stigla i kod njih, incidenca bolesti počela je da raste i tamo - rekao je doktor.
Kako se živi sa zapaljenskom bolešću creva? Kakve su prognoze za ljude koji je imaju?
"Sve zavisi koliko je teška, mi je delimo po stadijumima. Blagi, srednji i teški. Simptomi su jako neprijatni, u svakom slučaju, pričamo o mladim ljudima sa bolom, temperaturom, gubljenjem težine, anemijom, 15-20 stolica dnevno. Oni ne mogu da se zaposle, da stanu u red u pošti, ne može tako da se živi normalno. Mi kao lekari trudimo se da otkrijemo bolest na vreme, nema magičnog leka, ali ako se lek da na vreme imaćete najbolji efekat. Edukujemo se ali moramo da umemo da prepoznamo simptome", rekao je on.
Simptomi se mogu pojaviti i na koži, kosi, pa čak i na očima...
- Počinje s bolovima u trbuhu, učestalim stolicama sa ili bez krvi. Može biti temperature, ali može da bude i promena na koži, na zglobovima, očima. Opada kosa, i to nekada može biti simptom, neće svako imati iste. Ne mora svaki pacijent da ima ni učestale stolice, a opet ima inflamatornu bolest. To nije samo upala već ide u strukturne promene, suženja, fistule pa dovodi i do karcinoma - upozorio je doktor.
Koliko ljudi ovaj problem pogađa u Srbiji?
- Mi procenjujemo oko 10.000 ljudi koji su bolesni, od toga 20-25 odsto ima vrlo, vrlo tešku bolest i zahteva kvalitetnu biološku terapiju. Zamislite kako to izgleda, ako ste recimo devojka i imate komplikaciju u vidu fistule između vagine i anusa, pa to je strašno - rekao je on.
povezane vesti
