Kardiolog dr Nebojša Tasić je gostujući u "Jutru" na TV Prva, govorio je o promenama temperature i tome kako one utiču na zdravlje.
Malaksalost, bezvoljnost, nedostatak energije, glavobolje, vrtoglavice, promene pritiska, samo su neki od simptoma koji ovih dana muče stanovnike Srbije. Dovode se u vezu sa sindromom prolećnog umora, ali u kombinaciji sa naglim vremenskim promenama mogu biti kobni posebno po kardiovaskularne bolesnike i hipertenzičare.
Promene vremena koje nam se poslednjih mesec dana dešavaju utiču i na zdrave ljude, ali posebno na meteoropate, hronične i psihičke bolesnike.
Nakon naglog zahlađenja i snega u Srbiji, očekuje se toplije vreme pa ponovo, prema rečima meteorologa, sneg. Ovakve nagle temperaturne i vremenske razlike utiču i na potpuno zdrave ljude, a nema sumnje da ih ne podnose lako ni oni koji imaju hronična oboljenja. Osim što će se pojedini požaliti na glavobolju, bezvoljnost ili čak "zakačiti" neki od virusa koji haraju, za druge ovakve promene vremena mogu imati i teže posledice.
Ekstremne promene u bilo koje godišnje doba kod hroničnih bolesnika mogu izazvati značajne promene. Kako u smislu povišenja krvnog pritiska tako i lošeg osećanja, dok kod nekih ljudi dolazi i do pada krvnog pritiska. Reakcije su individualne, meteoropata je uvek bilo ali promene klime su poslednjih godina mnogo izražajnije nego ranije, pa je veći i broj bolesnika koji različito reaguju", rekao je prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).
- Dešava se da u toku jednog dana imamo neverovatan vremenski rolerkoster i da se temperatura u danu zna promeniti za 20 stepeni, a to je veoma opasno za bolesnike sa hroničnim oboljenjima pre svega za hipertenzičare, dijabetičare, ljude sa neurološkim problemima, anksioznošću, depresijom i drugim psihijatrijskim problemima. Danas imamo sve veći broj meteoropata i ljudi koji reaguju na promene vremena, pre svega jer su postale ekstremne. Takođe već se javlja i rani prolećni umor, iako je zvanično kalendarski zima, naš organizam reaguje na temperaturne promene, tako da moramo biti oprezni. Posebno stariji ljudi koji imaju varijabilan krvni pritisak i koji imaju izražene tegobe, moraju biti na oprezu i najbolje je da se jave svom lekaru. Posebno treba naglasiti da usled tegoba ili pogoršanja zdravstvenog stanja nikako ne menjaju terapiju i ne uzimaju lekove na svoju ruku - ističe prof. Tasić.
