"Nisam je ni pogledala“: Potresna ispovest Beograđanke koja je ostavila bebu u porodilištu

Kada sam ostala u drugom stanju bila sam mlada i bez podrške roditelja da sačuvam dete. Zatrudnela sam sa čovekom koji nije imao nameru da me oženi, niti da podeli sa mnom odgovornost. Bacio mi je novac u lice za abortus, okrenuo se i otišao...
Ovim rečima počinje bolnu ispovijest za Telegraf.rs Z. M. iz Beograda, koja je pre više od 20 godina ostavila svoje dete i nastavila dalje. Nikada je nije potražila. Kako kaže, sa roditeljima se posvađala, muškarac sa kojim je zatrudnela prekinuo je sa njom svaku komunikaciju.

„Podrška su mi bile dve drugarice i žena kod koje sam iznajmila sobu“, priča ona. Priča sagovornice ovog portala nije usamljena, napuštene dece je, nažalost, oduvijek bilo, a razlozi zašto se neko odlučio na taj korak često ostaju nepoznati. Za ovakav čin nema opravdanja, ali jedno je sigurno, niko iz te priče ne izlazi neoštećen.

"Ne želim da govorim u preciznom vremenskom okviru iz razumljivih razloga i molila bih da me shvatite. Dakle, bilo je to pre više od 20 godina, bila sam mlada. Otac je bio strog, a majka ga je slepo slušala. Mladost ludost, a vremena teška, svi smo imali velike snove i težili ka nečemu boljem, pa tako i ja“, priča ova Beograđanka i nastavlja: "Momak s kojim sam ostala u drugom stanju bio je otprilike mojih godina i nije bio zreo i spreman da sam donosi odluke već su to roditelji uradili umesto njega. Ljubav je slepa i kao i na početku svake veze, sve je lepo. Naravno, odmah sam pristala na sve i posle kraćeg zabavljanja ostala sam trudna. Nisam u početku ni znala niti razmišljala o tome, ali kada sam shvatila o čemu se radi, razmišljala sam kad je pravi trenutak da kažem, maštajući o tome kako se on raduje našem detetu i da je to ljubav za ceo život. Kažem, bili smo mladi".

Da neće biti venčanja, kao i da on nikako ne želi da bude otac, Z. M. je naslutila kada je šetajući Kalemegdanom izgovorila rečenicu: „Želim da budem tvoja žena“. Usledio je hladan tuš, "šamar" koji će zauvek pamtiti - odgovorio je da od toga nema ništa, a onda je počeo da izbegava...

„Bacio mi u lice novac za abortus“ "

Moje dve drugarice znale su da sam trudna, roditeljima nisam smela da kažem ništa. Nadala sam se da će on da popusti. Međutim, počeo je da me izbegava. Nije ga bilo u gradu, na onim mestima gde smo se nalazili. Zvala sam telefonom i za mene nikada nije bio kod kuće, sve dok nisam zamolila drugaricu da pozove i predstavi se kao neka druga osoba i upalio je, javio se. Pošto mi je knedla bila u grlu, ona je nastavila da razgovara sa njim, međutim on za mene nije hteo da čuje i posle kratke prepirke rekla mu je da sam trudna. Muk. Drugarica nam je ugovorila sastanak i on je shvatio da nema kud", priča  nesrećna žena.

Kada je došao, bio je rumen u licu i kasnio je, objašnjava Z.M. Bio je nervozan i besan, a to rumenilo, kako je kasnije shvatila bili su šamari koje je, kako pretpostavlja, dobio od svog oca. Bacio joj je u lice novac za abortus i rekao da on sa tim ne želi da nema nikakve veze.

 Razgovor sa roditeljima

Iako je vreme brzo prolazilo, stomak još nije bio toliko vidljiv. Pošto je abortus već bilo nemoguće obaviti, nije joj preostalo ništa nego da porazgovara sa roditeljima.

„Mislila sam da će majka razume, pa sam se najpre njoj i poverila. Ali do nje je bilo nemoguće dopreti... Kao da je bila gluva i slepa za mene, samo je rekla – videćeš šta će ti otac reći, ako mu smeš na oči. Bila je takva, jednostavno mislila je da je meni dovoljno da imam šta da jedem, da imam odeću i obuću, krevet i da je roditeljska dužnost vreme završena. Bila je kruta prema meni, a otac, još gori. U suzama, otišla sam ocu i kao iz topa rekla da sam trudna.Sedeo je za stolom i popravljao tranzistor, podigao je pogled i rekao da od danas nema ćerku. Poznavajući njega, to je bilo to. Uzela sam na brzinu nešto stvari i u suzama uputila se kod tetke. Moja majka je brže bolje njoj telefonirala, te je ova još s prozora gde me čekala osula paljbu kako sam mogla obrukati porodicu“, priča svoju bolnu ispovijest.

Do kasne trudnoće morala je da radi

Ni od tetke nije dobila veliku podršku, već gomilu kritika. Doduše, dobila je nešto novca i ručak i to je bilo to.

„Pozvala sam drugaricu koja je zamolila roditelje da nekoliko dana ostanem kod njih. Nisu ni njeni "širokih shvatanja", ali kako, tako prihvatili su me da se barem naspavam i odmorim tih nekoliko dana. Nisu bili oduševljeni, ali nisu bili ni neprijatni prema meni. Provele smo sate i sate u razgovoru šta da radim i kako, s obzirom na to da nešto novca što imam neće potrajati ne znam koliko. Iznajmila sam sobu kod jedne starije gospođe, pokušala da nađem neki posao dok još uvek mogu da radim. U samom startu iskreno sam rekla kakav problem imam, ona je bila od onih što razumeju šta je mladalački život, pa joj nije bio problem da primi na stan trudnu devojku. Čak mi je i pomogla da nađem posao kod njenog rođaka dok sam još mogla da radim. Srećom, trudnoća je bila stabilna i bez ikakvih poteškoća, a možda samo o tome nisam ni imala vremena da razmišljam. Radila sam skoro do osmog meseca, čistila, prala sudove, pomagala oko ručka, tako da sam sve vreme bila u pokretu", seća se Z. M.

Na porođaju shvatiš da si sama

A onda je došao taj trenutak – porođaj. Bilo je lako, sve je išlo brzo, a ona je, kaže, odavno shvatila da nema gde sa detetom, da nema krov nad glavom i da je sama. Kako objašnjava, detaljno je saopštila svoju odluku i shvatila da bi detetu bilo bolje u drugoj porodici.

„Znam da je devojčica, i da je zdrava rođena. Nisam je ni pogledala“, potreseno priznaje Z. M. "

Plakala sam za dva života

Posle porođaja usledio je povratak u postanarsku sobu. Sama. Bebu je ostavila u porodilištu. „Mesec dana nisam ustajala iz kreveta. Plakala sam dan i noć i plakala dva života. Bila sam mlada i bila sam sama u tuđem stanu, u tuđoj kući, sa ljudima koji mi nisu u rodu. Došla su mi u posetu dve drugarice, a sa mnom se družila i gazdarica u poznim godinama, koja me ništa nije pitala ni osuđivala. Jedino što sam mogla dati tom detetu je život i dobro zdravlje, a jedino što sam mogao poželeti joj sreću“, iskrena je ona. Posle dva meseca, potpuno se oporavila fizički i mogla je da nastavi. "Našla sam posao gde sam radila i prekovremeno. Kada je gazdarica umrla, sin joj je prodao stan i ponovo sam se našla na ulici. Od početka i iznova sam išala dalje", navodi i dodaje da je kasnije napustila Beograd i nastavila život u drugoj zemlji.