Rodila ga je sa 17 godina i nikada se nije pokajala: Sina invalida nosi na leđima punih 27 godina, njih dvoje su obišli skoro ceo svet

Niki Antram (44), samohrana majka iz Australije, provela je godine i godine putujući svetom sa sinom Džimijem (27) na leđima.

Džimi je rođen sa fizičkim i mentalnim invaliditetom. On je slep i potrebna mu je 24-časovna nega. Rodila ga je sa 17 godina i tada je sebi obećala da će mu pružiti najbolji mogući život. Krenula je da putuje svetom sa njim na leđima. Dozvolila mu je da doživi mnoge avanture, kao što je plivanje sa delfinima, jahanje konja, vožnja u sankama, letenje balonom...

- Kada planiram naše veliko putovanje, uvek vodim računa da imam dovoljno pelena, odeće, pa čak i jastučnica, čaršava itd. Sve unapred planiram i najavljujem dolazak gde god da krenemo, od restorana, hotela do raznih avantura - rekla je ovaj hrabra žena. - Čak i ako znam da će sve biti u redu, volim da ih obavestim o nama da se uverim da sve razumeju i da sve prođe kako treba - dodala je ona.

Kaže da ne mogu da izaberu bilo kakav smeštaj zbog Džimijevog stanja i logističkih poteškoća. - Izuzetak su bili Havaji gde su svi želeli da im se Džimi pridruži - napomenula je ona. Inače, tokom putovanja često se susreće sa problemima poput toga kako da nosi sina na leđima dok vuče teške kofere. Ali, kaže, zaboravlja sve probleme kada konačno stignu do cilja.

 

- Srećna sam jer Džimi ima slična interesovanja kao ja. Oboje uživamo u prirodi, vodi i avanturama. Od Balija do Havaja, ostajali bismo napolju cele noći, jer i on voli da se zabavlja. Pronalazim načine da mu pružim najbolji i avanturistički život. Većinu vremena najviše uživa u najjednostavnijim stvarima – rekla je. Kad su kod kuće, ustaju sa prvim zracima sunca i odlaze na vožnju biciklom, ona pedala, a on uživa u prikolici. Skupljaju školjke na plaži, igraju se u pesku... Niki ustaje veoma rano, sprema doručak i pazi da joj sin bude čist i presvučen. Osim biciklizma, svakodnevno se bave i vežbanjem. Pokušava da izvede jednu vežbu sve dok ona ne posustane dok se ne preznoji. Svuda ga nosi sa sobom. Komšije se dive snazi ove žene i često im mašu dok prolaze.

Pomislila je na mesece nakon njegovog rođenja

- Imao je dva meseca i već je bio slep. Njegova baka je primetila da ne poseže za igračkama niti da gleda direktno u šarene stvari koje visi iznad njega. Onda smo krenuli sa testiranjem - kaže Niki. Šest meseci kasnije saznala je da Džimi ima epilepsiju. Od tada do danas počela je njena borba da mu obezbedi tako lep život. Priznaje da nije uvek bila ovako mirna i srećna.

- Srce mi se slomilo kada sam saznala da je trajno slep i trebalo mi je mnogo vremena da to prihvatim i prevaziđem ta osećanja bola i povređenosti. Imala sam 17 godina i imala sam veliku odgovornost pred sobom - rekla je ona. - Svaki dan pokušavam da ga naučim novim rečima i pokretima. To je proces koji se mora ponoviti mnogo puta. On zna da treba da opere zube, ali mrzi da ih pere. Najsrećniji je kada sve završi i konačno može da zaspi.

- On je moja inspiracija. Uvek je veseo, nasmejan... Ponekad se zapitam kako mogu da budem tužna kada ga vidim tako nasmejanog, iako nikada nije video boje, oblake, dugu... Još uvek sedi i smeši se. On me ne vidi na konvencionalan način, ali sigurna sam da u mislima ima viziju kako izgledam – zaključila je ona, a prenosi Dejli mejl.