Pored toga, ona je sa 93 godine i dalje neverovatno živahna.
Ali, pre nego što je došla do te uzvišene tačke, Kusama je morala da se nosi sa traumama iz detinjstva, što je i dovelo do psihičkog oboljenja i pokušaja samoubistva.
Kusama je rođena 1929. godine u Matsumotu, Japan i još je u jetinjstvu donela odluku da će biti slikarka. Još u ranim radovima evidentna je njena fascinacija prirodnom formom i tufnama. Ipak, nije naišla na podršku roditelja, tačnije, nije naišla na prihvatanje njenog životnog izbora. Majka joj je krala skice, pre nego što bi ih završila, što, verovatno, objašnjava njenu opsesivno-kompulsivnu želju da brzo završi rad.
Majka je takođe terala da špijunira svoga oca sa ljubavnicom. Ovo iskustvo je bilo toliko traumatično da je razvila životnu averziju prema seksu i potpuno je aseksualna.
Tada se Kusama, iako nije dobro poznavala jezik, u vreme kada nije bilo dozvoljeno prenositi novac iz Japana u SAD, uputila preko okeana, odlučna da osvoji Njujork i svet.
Njujorškom scenom su u to vreme dominirali muškarci.
Iako je njen rad bio primećen i uvažavan, kako od strane publike tako i od etabliranih umetnika, pravi uspeh joj je izmicao. Još je bila primorana da gleda svoje muške kolege kako prisvajaju njene ideje i na njihov račun dobijaju pohvale.
Ali stvari su postale još gore kada je 1965. godine, odlaskom čoveka na Mesec. Vođena tom mišlju relativizovanja prostora i idejom beskonačnosti, kreirala je preteču beskonačne prostorije, iluziju nastalu instaliranjem ogledala u vidu zidova u velikoj prostoriji.
Samo nekoliko meseci kasnije avangardni umetnik Lukas Sampras predstavio je svoju instalaciju ogledala u daleko prestižnijoj galeriji.
Slomljena i demoralisana bacila se kroz prozor svog stana.
Pad je preživela, a nakon što je racionalizovala situaciju i shvatila da nije bila prihvaćena u Americi, rešila je da se vrati u Japan. Tda su počele izražene halucinacije, nakon čega se prijavila u duševnu bolnicu.
Na svu sreću našla se u bolnici gde su lekari izrazili zainteresovanost za terapiju umetnošću. U tom sigurnom okruženju opet se oslobodila. Ti početni radovi su bili nekarakteristično mračni kolaži u kojima je prihvatila imidž prirodnog kuga života, gotovo kao da je prizivala sopstvene demone.
Do tada je već bila zaboravljena kako u Japanu tako i u SAD-u ali, korak po korak, ispoljavajući neprolazni kretaivni nagon i odlučnost, počela je da se ioonovo rađa kao umetnik.
Retrospektiva njenog rada je prikazana u Njujorku, a posle i u Japanu. Iako je u Japan došla u pratnji psihoterapeuta, strašljiva i na ivici nervnog sloma, izložba je imala neverovatan uspeh, i u potpunosti promijenila svest ljudi u Japanu prema njenoj umetnosti.
U eri društvenih mreža njena umetnost doživljava nesvakidašnji uspeh.
Pre četiri godine njena dela su dostigla prihod od neverovatnih – 65,6 miliona dolara, čime je ona zauzela 13. mesto na listi od stotinu najprodavanijih umetnika.
Kusama (93) je jedina živa žena među prvih 50 na listi.
