Roditelji je udali sa 14 godina, trpela je strašno NASILJE: Život naše slavne glumice nije bio LAK, bila je OSUĐENA, čistila ulice i UMRLA sama, a spomenik joj podigla SLUŽAVKA

K.Ć. Vesti 06.10.2022 12:20 0

Prva izvedba danas kultnog komada Branislava Nušića "Gospođa ministarka" bila je 25. maja 1929. u režiji Vitomira Bogića

Roditelji je udali sa 14 godina, trpela je strašno NASILJE: Život naše slavne glumice nije bio LAK, bila je OSUĐENA, čistila ulice i UMRLA sama, a spomenik joj podigla SLUŽAVKA

Printscreen/Youtube

Glumica Živana Stokić, velika Žanka, rođena je u Rabrovu. Otac Bogosav je bio skroman čovek, a majka Julka je rano ostala udovica, pa se preudala za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča. Žankino odrastanje nije proticalo idilično, a sa 14 godina već su je udali za jednog zaječarskog abadžiju.

U ono vreme u Zaječar su dolazile razne pozorišne trupe, a ona je sa jednom od njih, trupom Ljubomira Rajčića - pobegla. Prvi "umetnički" zadatak u trupi za Žanku je bio - pranje veša. Ubrzo ju je muž batinama vratio kući, ali je ona ponovo pobegla i tada je u zaštitu uzima glumac Aca Gavrilović, za koga se govorilo da joj je kasnije postao velika ljubav.

Kada se premijerno pojavila kao glumica u ulozi Tereze, u predstavi "Bračne noći" 1902. godine, kako je ostalo zabeleženo i u knjizi Petra Volka "Žanka Stokić", odmah je osvojila publiku. Nakon raspada trupe, sa nekolicinom kolega krenula je put vojvođanskih, slavonskih i bosanskih varoši. U Varaždinu je 1907. igrala udovicu u predstavi "Nada", a bila je to njena prva dramska uloga. Udala se po drugi put godinu dana kasnije i o tom braku je govorila da je bio iz ljubavi, ali i da se završio sa bolnim uspomenama.

Prekretnicu u njenoj karijeri donosi gostovanje u Beogradu avgusta 1911, kada ju je zapazio Milan Grol, znamenita ličnost ovdašnje kulture i pozorišnog života, a samo mesec dana kasnije biva primljena u Narodno pozorište u Beogradu, gde ubrzo igra u predstavama "Figarova ženidba", "Sirano de Beržerak", "Rodoljupci"... Kao već čuvena glumica, pišu hroničari, 7. marta 1929, za svoj jubilej - četvrt veka umetničkog rada - od deset časova ujutro primala je čestitke i poklone u jednoj skadarlijskoj kafani.

Predato joj je i 160.000 dinara u gotovom novcu, što je sa prihodom od predstave premašilo svotu od 260.000 dinara, a tim novcem je kupila kuću na Topčiderskom brdu.

Printscreen/RTS

 

Svih tih godina, slobodno vreme je najradije provodila u skadarlijskim kafanama, posebno u „Tri šešira“, uz Čiča Iliju Stanojevića, Milorada Gavrilovića i druge. Sa dolaskom rata njen boemski život se promenio. Žanka je uz ostale bolesti, imala problem sa dijabetesom i nabavkom insulina. Zato je tokom rata učestvovala u pozorištima „Veseljaci“ i „Centrali za humor“ ("Minut posle 10", "Vita-Mina", "Kalorita"...), kao i u programima radio Beograda, koji je bio pod nemačkom upravom, u emisijama „Veselo srpsko popodne“ i „Šareno popodne“. Te emisije su išle nakon čitanja vesti i objava nemačkog komandanta grada, zbog čega ju je kasnije komunistička vlast teretila.

Žanka je izvedena pred Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti 3. februara 1945. godine. Posle dužeg većanja, osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti. Nije imala branioca, čak ni po službenoj dužnosti. Kazna je bila i društveno koristan rad i određeno joj je da čisti ulice. U molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića i Samuila Pijade (brata od strica Moše Pijade), porodicu Flore. Nudila je svedoke, a na kraju zamolila dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi živela od tuđe milostinje. Ministar pravosuđa Srbije dr Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, iznoseći, između ostalog, i da je „optužena već godinama bezopasna po društvo“. Bolesna i očajna, napisala je testament kako želi da bude sahranjena.

U leto 1947. godine posetio je Milivoje Živanović i saopštio da joj je sve oprošteno. Dolazi i Bojan Stupica, prethodno dobivši saglasnost Radovana Zogovića i Agitpropa CK da Žanku može da angažuje u novom, Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Međutim, ta vest ju je „dotukla“ i umrla je tri dana kasnije. Sahranjena je na Topčiderskom groblju. Kovčeg natovaren na volovska kola, bio je sav u cveću. Narod je klečao sa strane, na trotoarima. Po njenoj želji, na grobu je otpevana pesma „Oj Moravo“. Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već verna služavka (kojoj je ostavila skromno nasledstvo) s natpisom: „Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda.“

BONUS VIDEO

Komentari (0)
Loading