Košarkaš Jelovac (31) umro od posledica ŠLOGA: Neurolog objašnjava zašto sve više MLADIH dobija moždani udar i kako da ga sprečimo

NajŽena Vesti 05.12.2021 19:30 0

Srpski košarkaš i prvotimac AEK-a Stevan Jelovac, preminuo je danas od posledica moždanog udara, koji je doživeo pre 14. novembra na treningu

Košarkaš Jelovac (31) umro od posledica ŠLOGA: Neurolog objašnjava zašto sve više MLADIH dobija moždani udar i kako da ga sprečimo

Marko Metlaš/Alo

Srpski košarkaš je dobio moždani udar  14. novembra ove godine. AEK se nekoliko dana nakon toga oglasio sa napomenom da je stanje srpskog igrača stabilno, ali da je i dalje kritično. Nažalost, situacija se dodatno zakomplikovala, što je rezultiralo tragičnim epilogom. Pre nekoliko dana Stevan je prebačen u Srbiju, na zahtev porodice.

Neurolog Aleksandar Ristić komentarisao kako moždani udar može da pogodi i mlade, zdrave i aktivne ljude. Ovo su simptomi i najveći faktori rizika!

Vest o tome da je košarkaš Stevan Jelovac doživeo moždani udar na treningu AEK-a potresla je ne samo ljubitelje sporta, već i sve koji su se zapitali kako zdrav, mlad čovek koji se bavi sportom može da bude u opasnosti od ovog zdravstvenog problema. Neurolog dr Aleksandar Ristić pričao je o faktorima rizika od moždanog udara, izmenama u načinu života koji ih smanjuju i simptomima koji bi trebalo da nas zabrinu. 

- Ranije je ova bolest pogađala starije, ali više nije tako, svaki deseti pacijent će pripadati populaciji mlađoj od 45 godina. Kod mlađih je to bolest koja je praktično komplikovanija, jer su mlađi, javljaju se deficiti koji poremete nastavak života koji tek sledi. Moždani udar nije kuriozitet u mladoj populaciji - rekao je on u emisiji "Jutro" na Prvoj.

Uzroci kod mladih i starih se donekle razlikuju ali se bitnije preklapaju, rekao je doktor i objasnio da se ranije kod nas moždani udar nazivao šlog, iskrivljeno od nemačke reči "šlag" (udar).

- Razlog moždanog udara zapravo je začepljenje krvnog suda zbog ateroskleroze. Ona je jača kod starije populacije, ona počinje dok smo deca i nagomilava se polako. Kod starijih od 70, 80 godina, mnogo krvnih sudova biće manje prohodno. Mozak je mali organ, ima svega oko 1.300 grama ali kroz mozak u jednoj minuti prođe litar krvi, jako mnogo mu treba krvi, baš kao i srcu. Krv nosi šećer i kiseonik, i onog trenutka kada toga nema dovoljno nastaju moždani udari u pojedinim regionima. To je osnovni mehanizam moždanog udara. Ali u mlađoj populaciji, izuzev tih faktora ateroskleroze koji nisu zanemarivi, postoje urođeni problemi sa krvnim sudovima, ili veliki krvni sudovi koji preko vrata dopremaju krv mogu da se pocepaju uslovno rečeno, to je disekcija, to je čest uzrok kod ljudi sa trzajnom povredom vrata - rekao je neurolog.

Kakav je faktor genetika, koji su rizici na koje možemo da utičemo?

- Postoji i predodređenost ili podložnost prema genetici, ali ne možemo mi to precizno da definišemo, nažalost. Ovu opasnost možemo predvideti na nivou rizika, ako postoje - povećan pritisak, povećane masnoće, holesterol, šećerna bolest, pušenje, smanjena aktivnost, to su sve faktori rizika koji ako se udruže sa genetskom podložnošću, ako je neko od srodnika imao vaksularni događaj, bitno se menja rizik. A možemo samo da menjamo ponašanje da bismo delovali na faktore rizika. Regulisati šećer, holesterol i pritisak, krećite se tri do pet kilometara dnevno. Ishrana je idealno mediteranska, koja ne opterećuje preterano sa lipidima odnosno mastima, i ugljenim hidratima, zbog loše regulacije šećera. Ali ne sme da se zanemari fizička aktivnost, ona je izuzetno važna - podvukao je doktor.

Zašto se moždani udar ponavlja?

- Mehanizam je jednostavan, ali mesta na kojima se događa daju različite kliničke slike. Unutar najkasnije tri sata nastaju nepovratne promene na plemenitom tkivu mozga, zauvek odumiru određene funckije. Ako jedan krvni sud propada, i drugi će, to je logično, zato je mogućnost velika i to u starijoj populaciji ako pričamo o aterosklerozi. Kod mlađih gde ateroskleroza nije uzrok, ipak je malo ređe, oko pet odsto - kazao je neurolog.

U kom godišnjem dobu se najčešće dešava moždani udar? Da li je leto "kritično"?

- Nema baš snažnog utemeljenja u podacima da je neko godišnje doba kritično, ishemijski se događa najčešće rano ujutru, to je jedna vrsta informacije. Ali u periodima kada postoji povećanje pritiska, kada se koristi jako slana zimnica, e to su periodi u kojima može da se dogodi moždani udar - rekao je on.

Kako se moždani udar dogodi sportisti na terenu, da li je jaka aktivnost faktor rizika?

- Ne znam detalje konkretnog slučaja, ali sportskom lekaru će proći ispod radara određene retke stvari. Neko može da dobije snažnu aritmiju srca, ono treperi i krv se koaguliše, i taj ugrušak dolazi do mozga. To je relativno česta etiologija, odnosno mehanizam kod mlađih. Ne isključujemo tu aktivnost kao faktor koji može da doprinese, ali je podložnost ta koja mora da se utvrdi, ne mogu zbog toga da komentarišem konkretan slučaj - rekao je on.

Da li neki simptomi najavljuju da će nastati začepljenje, kako prepoznati moždani udar?

- Zavisi koji deo mozga je pogođen, najčešća klinička prezentacija je slabost jedne polovine tela, problem sa govorom, nagla slabovidost na jednom oku, nagla nestabilnost tela, to su izuzetno jake glavobolje iznenada, to su veliki simptomi koji ga najavljuju. Klinička prezentacija je nagla, to je važno. Postoji preteča šloga, to će trajati desetak minuta i prestaće, ali tada morate da odete kod lekara da biste predupredili pravi moždani udar. Razlika je što je ovaj tranzitorni, privremeno začepljenje nije uništilo mozak jer je cirkulacija ponovo uspostavljenja, a kod moždanog je trajno oštećenje - rekao je on.

Simptomi će uvek biti isti, bez obzira na to u kom delu se moždani udar odvija, a šta možemo da uradimo ako neko pored nas doživljava ovaj problem?

- Nema specifične preporuke, vreme i mozak su najvažniji. Do pre dvadesetak godina je moždani udar bio stanje koje samo posmatramo. Ali danas, postoji mogućnost da se krvni sud rekanališe, da se začepljenje identifikuje i da se primeni terapija koja razlaže tromb, do njega se može i doći mehanički. To bitno menja ishod bolesti. Ako postoje simptomi, morate što pre doći do hospitalne ustanove, bolničke, gde se obavljaju takve intervencije. Možete i sami dovesti osobu, ne morate da čekate Hitnu pomoć. Kod nas su te ustanove Urgentni centar i bolnica Sveti Sava - rekao je on.

Komentari (0)
Loading