Njegovo poštovanje prema prirodi i religiji skoro da vodi u panteizam (učenje prema kom su bog i priroda jedno isto). Svojim nesvakidašnjim, prizemnim, emotivnim pesmama, a ujedno svojim raskalašnim, često skandaloznim ponašanjem, privukao je veliku pažnju tadašnje ruske i svetske javnosti.
Njegovo stvaralaštvo posle Oktobarske revolucije opisuje poražavajući efekat koji je industrijalizacija imala na tradicionalni, ruralni ruski život, uz neprestanu borbu između kreativnih i destruktivnih ljudskih sila. Bio je jedan od začetnika kratkoročnog književnog pravca – imažinizma. Jedni veruju da su ga njegovi česti problemi s alkoholom i depresijom odveli u ranu smrt – samoubistvo sa trideset godina, a drugi da je njegova smrt naručeno ubistvo koje je izvršila tadašnja ruska tajna policija.
Obrazovanje i život na selu
Rođen je kao Sergej Aleksandrovič Jesenjin, pojedini izgovaraju Esenjin, 3. oktobra 1895. godine u selu Konstantinovo, Rjazanska oblast, u carskoj Rusiji. Veći deo detinjstva je proveo u kući dede i babe, koji su ga podsticali da se bavi pisanjem još od njegove devete godine. Bio je slobodnog, avanturističkog duha. Naučio je da jaše konja kad je imao tri godine, a uskoro je davao svoj doprinos i u farmerskim i lovačkim poslovima.
Završivši lokalnu osnovnu školu 1909. godine, upisao je Rusku pravoslavnu školu koja je imala velikog uticaja na njegovo kasnije književno stvaralaštvo.
Jesenjin se 1912. godine preselio u Moskvu gde se izdržavao radeći u jednoj štampariji. Naredne godine se upisao u Moskovski gradski narodni univerzitet Šanjavski koji je pohađao godinu i po dana. Njegova tadašnja poezija je prevashodno bila inspirisana ruskim folklorom i običajima.
Kad se preselio u Petrograd (danas Sankt Peterburg), upoznao je mnoge ugledne i poštovane pisce kao što su Aleksandar Blok i Sergej Gorodetski, koji su mu pomogli u popravljanju stila pisanja, kao i u promovisanju njegovog književnog rada. Kao česti posetilac ruskih literarnih krugova, Jesenjin bi ponekad javno, u alkoholisanom stanju, glasno recitovao stihove svojih pesama. Bio je prisni prijatelj i jedno vreme cimer pisca Nikolaja Kljujeva, otvorenog homoseksualca, za kog pojedini veruju da mu je bio i ljubavnik, misleći kako su mnoga Jesenjinova ljubavna pisma posvećena upravo njemu.
Prvi brak i prva zbirka pesama
Godine 1913. oženio se Anom Romanovnom Izrjadnovom, lektorkom iz jedne izdavačke kuće, sa kojom je imao sina Jurija. Nije poznato zašto se njegov prvi brak ubrzo završio.
Godine 1916. objavio je svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „Radunica”, koja ga je veoma brzo svrstala u ozbiljne, uvažene pesnike u ruskim književnim krugovima.
Njegovo pesništvo je od 1916. do 1917. godine prekinuo Prvi svetski rat, kad je otišao da služi vojsku. Jedno vreme je podržavao Oktobarsku revoluciju, misleći da će doneti bolji život ruskom narodu, ali se ubrzo predomislio, povremeno kritikujući boljševizam u svojim pesmama.
Još jedan brak je usledio
Godine 1917. oženio se glumicom Zinaidom Rajh sa kojom je imao ćerku Tatjanu i sina Konstantina. Njihov zajednički život je bio protkan čestim prepirkama, pa su određeno vreme živeli razdvojeno pre nego što su se konačno razveli 1921. godine. Zinaida je sa svojom decom jedno vreme živela i u skloništu za majke i decu. Pisac Anatolij Marijengof, za kog se takođe smatra da je, pored Kljujeva, bio Jesenjinov ljubavnik, opisao je odnos Sergeja i Zinaide u svojim memoarima, navodeći kako je Jesenjin mislio da Konstantin nije njegov sin zato što je imao crnu kosu (navodno nijedan Jesenjin nije imao crnu kosu). Njihova ćerka Tatjana se kasnije bavila pisanjem, doživevši veliki uspeh, dok je Konstantin postao uvaženi fudbalski statističar.
ISIDORA DANKAN, ALKOHOL I DRUGE LJUBAVI
U jesen 1921. godine, kad je jednom prilikom došao u atelje slikara Georgija Jakulova, Jesenjin je upoznao američku plesačicu Isadoru (Isidoru) Dankan, koja je radila u Parizu. Isidora je bila 18 godina starija od njega i loše je govorila ruski jezik, dok Sergej nije koristio nijedan drugi osim maternjeg. Iz tog razloga su mnogi verovali da je ova veza bila prvenstveno zasnovana na obostranoj fizičkoj privlačnosti. Venčali su se 2. maja 1922. godine. Sergej je Isidoru pratio na njenim turnejama po Evropi i SAD. Međutim, brak je bio kratkog veka i Jesenjin se već naredne godine vratio u Moskvu. U to vreme je imao problema s alkoholom, često praveći skandale u hotelskim sobama i restoranima. Sve ovo je bilo pomno praćeno u ruskim i svetskim medijima.
Isidora Dankan i Sergej Jesenjin
Wikipedia
Godine 1923. se zaljubio u glumicu Avgustu Miklaševsku kojoj je posvetio nekoliko svojih pesama, dok je iste godine dobio još jednog sina, iz veze sa pesnikinjom Nadeždom Volpin. Njihov sin Aleksandar Jesenjin – Volpin, kog Sergej nikad nije upoznao, kasnije je postao pesnik i istaknuti aktivista u Sovjetskom disidentskom pokretu 1960-ih godina.
Jesenjin se 1925. godine oženio četvrti put – sa Sofijom Andrejevnom Tolstojom, unukom pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, koja je, posle smrti svog supruga, život posvetila očuvanju uspomene i dela Sergeja Jesenjina.
Wikipedia
SMRT – SAMOUBISTVO ILI UBISTVO?
Dvadeset i osmog decembra 1925. godine Jesenjin je pronađen mrtav u svojoj sobi u petrogradskom hotelu „Angleter“. Poslednju pesmu „Doviđenja, druže, doviđenja“ posvetio je svom prijatelju Volfu Elrihu. Prema rečima Elriha, pesmu je dobio lično od Jesenjina dan pre njegove smrti. Navodno, Sergej mu se požalio da nije imao mastila u sobi, pa je pesmu napisao svojom krvlju. Prema verziji koja je bila ustaljena među akademskim analitičarima Jesenjinovog života i sve do pada socijalizma, pesnik je bio u depresiji nedelju dana posle kraja svog lečenja u mentalnoj bolnici, na kraju počinivši samoubistvo vešanjem.
Wikipedia
Posle sahrane u Sankt Peterburgu, Jesenjinovo telo je preneseno vozom za Moskvu gde je održan poslednji pomen za rođake i prijatelje preminulog. Sahranjen je 31. decembra 1925. godine na moskovskom Vaganjkovskom groblju.
Danas postoji i teorija da je Jesenjinova smrt zapravo bila organizovano ubistvo NKVD (Narodni komesarijat unutrašnjih poslova – ruska javna i tajna policija) agenata koji su sve izrežirali da izgleda kao samoubistvo. Istraživanja Viktora Kuznjecova u knjizi „Tajna ubistva Sergeja Jesenjina” otkrivaju da je pesnik ubijen. Autor navodi da je Jesenjin uhapšen u Lenjingradu, da je mučen i ispitivan, ubijen, a zatim prebačen u hotel „Angleter“. Mnoge knjige, filmovi i televizijske serije se bave ovom alternativom.
Jesenjinovo samoubistvo je izazvalo epidemiju sličnih samoubistava, pretežno ženskih obožavalaca. Iako je bio jedan od najistaknutijih tadašnjih ruskih književnika, većina njegovih dela je bila zabranjena tokom vladavine Josifa Staljina i Nikite Hruščova. Tek 1966. godine su mnoga njegova dela doživela svoja nova izdanja. Danas se njegove pesme čitaju u raznim školama u svetu, a mnoge su snimljene u muzičke hitove. Tanjuša, Pesma o keruši, Ana Snjegina, Kafanska Moskva danas važe za remek-dela ruske poezije.
Negodovanje pojedinih članova literarne elite, obožavanje od strane običnih ljudi, njegovo nesvakidašnje ponašanje i rana smrt, doveli su do toga da Sergej Jesenjin danas važi za, takoreći, mitsku ličnost ruskog pesništva.
ZANIMLJIVOSTI
Sergej Jesenjin je recitovao svoje pesme carici Aleksandri Fjodorovni Romanov i njenim ćerkama u Carskom Selu.
Isidora Dankan je poginula u saobraćajnoj nesreći u Nici 1927. godine.
Jedni smatraju da su sina kog je imao sa Anom Izrjadnovom, Jurija, streljale sovjetske vlasti 1937. godine, dok drugi da je preživeo i pobegao u Jugoslaviju, i da Jesenjinovi potomci danas žive u Srbiji.
Zinaida Rajh je umrla 1939. godine. Nađena je u svom stanu izbodena 17 puta. Veruje se da su i nju ubili NKVD agenti.
Avgusta Miklaševska je 1976. godine, u svojoj 85-oj godini života, priznala da je njena veza sa Jesenjinom bila platonska i da se s njim čak nikad nije ni poljubila.
Televizijska mini-serija „Jesenjin” iz 2005. godine opisuje književnikovu smrt kao organizovano ubistvo NKVD agenata.
