Jetra je odgovorna za više od 500 telesnih funkcija, uključujući skladištenje glukoze, regulisanje zgrušavanja krvi i još mnogo toga, ali njen glavni zadatak je da filtrira krv. Tačnije, jetra obrađuje krv iz digestivnog sistema i oslobađa je od štetnih supstanci, kao što su alkohol, lekovi i drugi toksini. To je u suštini prirodni sistem detoksikacije našeg tela. Ovaj vitalni organ takođe proizvodi holesterol kada je telu potreban i reguliše njegove nivoe, učestvuje u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti.
Ovo su navike u ishrani koje štete jetri:
Unosite mnogo šećera
Previše šećera nije samo loše za zube već može oštetiti jetru. Ovaj organ koristi vrstu šećera koja se zove fruktoza za proizvodnju masti. Previše prerađenog šećera uzrokuje nakupljanje masti, što može dovesti do bolesti jetre. Neka istraživanja pokazuju da šećer može biti jednako štetan za jetru kao i alkohol, čak i ako nemate višak kilograma.
Imate višak kilograma
Dodatna mast se može nakupiti u ćelijama jetre i dovesti do masne jetre. Kao rezultat, jetra može nabubriti i vremenom može doći do ciroze. Masna jetra je češća kod gojaznih osoba, ljudi srednjih godina ili pacijenata sa dijabetesom.
Shutterstock
Unosite previše A vitamina
Našem telu je neophodan vitamin A, ali prema mišljenju stručnjaka, konzumiranje svežeg voća i povrća (posebno crvenog, narandžastog i žutog) jeste najbolji način da ga dobijete. Ako uzimate suplemente koji sadrže velike doze vitamina A, to može izazvati probleme sa jetrom. Pre nego što uzmete dodatne vitamine, konsultujte se sa svojim lekarom.
Pijete često paracetamol
Imate glavobolju ili prehladu i tražite lek za ublažavanje bolova. Ali ako uzmete previše bilo kakvog leka protiv bolova koji sadrži paracetamol, možete nesvesno da oštetite jetru. Zato pažljivo pratite uputstva za doziranje, ona postoje iz određenog razloga, piše B92.
Konzumirate mnogo trans-masti
Trans-masti su nezasićene masne kiseline koje sadrže najmanje jednu dvostruku vezu u trans-obliku. Postoje trans-masti koje se prirodno javljaju u nekim namirnicama i one koje su industrijski proizvedene. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da unos trans-masti bude manji od 1% ukupnog dnevnog unosa kalorija. Ishrana bogata trans-mastima povećava nivoe lošeg holesterola i rizik od koronarne bolesti srca.
Bonus video:
povezane vesti
