Kada je povišena temperatura alarmantna? Eksperti upozorili na opasne simptome - pripremite se za sezonu prehlada

Vesti 27.09.2023 16:00 0

Kod povišene telesne temperature, koju izazivaju unutrašnji faktori, „dolazi do vazokonstrikcije perifernih krvnih sudova...

Toplomer

Shutterstock

Povišena telesna temperatura je normalan odgovor organizma u borbi protiv infekcije ili bolesti, a obično nestaje kada infekcija prođe. Iako može biti neprijatno i izazvati simptome kao što su groznica, osećaj slabosti ili glavobolja, groznica obično nije razlog za zabrinutost. Međutim, zašto se javlja, kako se može lečiti i kada tražiti pomoć, otkriva dr Igor Petrovski. specijalista porodične medicine.

Povišena telesna temperatura nije sama po sebi bolest, već simptom širokog spektra zdravstvenih stanja. Ako telesna temperatura poraste nekoliko stepeni iznad normalne, to može biti znak da je imunološki sistem aktiviran, često u borbi protiv infekcije. Ali to takođe može biti neželjeni efekat nekih lekova ili vakcinacija.

lekovi

pixabay

 

 

Na elevaciju mogu uticati spoljašnji i unutrašnji faktori. „Unutrašnjim faktorima, molekuli hemijskog glasnika kao što su prostaglandini, prostaciklin, endotoksini kao što je bakterijski lipopolisaharid itd., utiču na hipotalamus, koji, između ostalog, igra ulogu termostata i zatim raznim mehanizmima podiže telesnu temperaturu. Primer spoljnog uzroka je toplotni udar kada je termostat tela podešen na normalnu temperaturu, međutim, zbog visoke spoljne temperature, telo jednostavno ne može da se oslobodi viška toplotne energije i pregreva se ili proizvodi previše toplote koja se ne može odložiti ispod date uslove i ponovo pregreva“, objašnjava dr Igor Petrovski za Miss7, specijalista porodične medicine.

Šta se dešava u telu?

Kod povišene telesne temperature, koju izazivaju unutrašnji faktori, „dolazi do vazokonstrikcije perifernih krvnih sudova preko hemijskih medijatora kao što su adrenalin i noradrenalin i centralizacije krvotoka, čime se smanjuje oslobađanje toplote u okolinu. Postoji i termogeneza u smeđoj masnoći. tkiva i drhtavica usled refleksne kontrakcije mišića.Povišena temperatura izaziva ubrzanje metabolizma, što omogućava imunološkom sistemu da brže aktivira postojeće odbrambene ćelije, brže sintetiše nove ćelije, brže uklanja endotoksine, a uzročnicima uopšte smeta povećanje na telesnoj temperaturi jer usporava njihove enzimske procese“, kaže dr Petrovski.

Telesna temperatura nije ista kod svih ljudi.Normalna telesna temperatura je obično 37 stepeni Celzijusa, ali može biti različita od osobe do osobe i može se promeniti za sve. To znači da telesna temperatura može biti viša uveče nego ujutru, tokom vežbanja ili kod žena u određenim periodima menstrualnog ciklusa.

Prehlada

Shutterstock

 

 

Međutim, pri merenju temperature lekari koriste termine subfebrilna (37,2 – 38 stepeni), febrilna (38 – 39,5 stepeni) i visoka temperatura (više od 40 stepeni)“, objašnjava Petrovski. On dodaje da se najtačnija temperatura može meriti rektalno i tada je uvek za 0,5 C viša od merenja ispod pazuha, što treba imati u vidu. Temperatura u uhu je i do 0,5 C viša od one u pazuhu". Može se meriti i termometrom za čelo, koji, prema Klivlendskoj klinici, pokazuje temperaturu za 0,6 stepeni nižu od oralnih termometara.

Uzroci povišene telesne temperature

Povišena telesna temperatura može biti znak različitih zdravstvenih stanja koja mogu ili ne moraju zahtevati lečenje. WebMD navodi da su najčešći uzroci prehlade i stomačni problemi (gastroenteritis). Ostali uzroci uključuju:

  • infekcije uha, pluća, kože, grla, bešike ili bubrega
  • toplotna iscrpljenost
  • COVID-19
  • opekotine od sunca
  • stanja koja izazivaju upalu, kao što je reumatoidni artritis
  • neželjeni efekti vakcina i lekova za imunizaciju
  • ugrušci krvi
  • autoimuna stanja kao što su lupus i inflamatorna bolest creva (IBS)
  • rak
  • hormonalni poremećaji kao što je hipertireoza
  • ilegalne droge kao što su amfetamini i kokain
  • nicanje zuba kod beba može izazvati blagu, nisku temperaturu (ne preko 38 stepeni).

Simptomi povišene telesne temperature

Petrovski objašnjava da simptomi variraju u zavisnosti od uzroka. U slučaju unutrašnjih uzroka kao što su infekcije, autoimune bolesti, tumori, tireotoksikoza (poremećaj štitne žlezde), simptomi mogu biti:

  • drhtavica
  • bolovi u mišićima i zglobovima
  • glavobolja
  • nedostatak apetita
  • osećaj slabosti
  • povećan osećaj bola
  • dehidracija
  • pospanost
  • poremećen san,
  • delirijum i/ili halucinacije
  • znojenje kada temperatura padne.

Kada je reč o spoljnim uzrocima, poput toplotnog udara, Petrovski dodaje da: "Promene u ponašanju, konfuzija, delirijum, glavobolja, mučnina, povraćanje. Koža je crvena i najčešće paradoksalno suva."

Kako i kada lečiti povišenu telesnu temperaturu?

Iako može izazvati nelagodnost, prema Klivlendskoj klinici, groznica nestaje u roku od tri do četiri dana kada je infekcija. Isto tako, sam tretman zavisi od uzroka. Na primer, prema WebMD-u, antibiotici se koriste za lečenje bakterijskih infekcija kao što je strep.

Petrovski dodaje da se povišena temperatura može sniziti kupanjem ili tuširanjem u mlakoj vodi, ali i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima poput Lupoceta, Brufena, Ketonala, Nalgesina. Aspirin se takođe može koristiti, ali ga deca i tinejdžeri treba da izbegavaju jer je povezan sa Rejevim sindromom, koji izaziva upalu mozga i masne naslage u jetri.

Prema WebMD-u, temperature manje od 38 stepeni ne treba tretirati osim ako ne izazivaju nelagodnost. Pored navedenih lekova i kupanja u mlakoj vodi, dobro je nositi laganu odeću i pokriti se laganim ćebetom i piti dovoljno tečnosti. Zbog toga treba sniziti temperaturu iznad 38 stepeni, a deci mlađoj od 2 godine pozvati lekara ili farmaceuta da saznate koliko leka možete da date svom detetu. Za stariju decu, pratite uputstva na etiketi leka, a pre nego što date paracetamol bebi mlađoj od 3 meseca, proverite sa svojim lekarom. Ibuprofen treba davati samo bebi starijoj od 6 meseci, ali ne u slučaju povraćanja i dehidracije, piše Stanford Medicine.

U kojim slučajevima je potrebno tražiti pomoć?

Kod odraslih, temperatura ispod 39,4 stepena obično nije opasna i nije razlog za zabrinutost, piše Klivlendska klinika. Ali dr med. Petrovski napominje da odojčad sa temperaturom do 38 stepeni i stariji hronični bolesnici koji su akutno bolesni moraju odmah da potraže pomoć od svog lekara. U slučaju febrilnosti, odnosno temperature od 38 do 39,5 stepeni, mala deca i odrasli moraju se javiti lekaru trećeg dana temperature ako su u dobrom opštem stanju, a ranije ako su loše.

„U slučaju visoke temperature, ako su mladi i zdravi i dobrog opšteg stanja, treba da se jave nadležnom lekaru. Treba da se jave u OHBP (jedinstveni hitni prijem u bolnicu) ako je temperatura 40 i više i ako pacijent ima komorbiditeti ili/ evidentno je da je opšte stanje loše. I febrilna odojčad se odmah javlja u OHBP“, objašnjava Petrovski.

 

 

Komentari (0)
Loading